Bunari se nalaze više od dva kilometra od sela. Put do bunara prekriven je snegom, i jedini način da se voda donese je pomoću magaraca.
Uprkos ponovljenim zahtevima upućenim vlastima i protestima koje su organizovali stanovnici okruga, situacija se godinama nije promenila.
Stanovnici jednog seoceta Đuverčin koriste mobilne telefone i imaju pristup internetu. Oni mogu da dobiju vesti iz celog sveta, ali su primorani da putuju mnogo kilometara samo da bi pronašli vodu za piće.
Zbog toga, leti seljani idu u grad, ali zimi problem pronalaženja vode postaje krajnje težak, jer se voda u većini izvora zamrzava.
U intervjuu za Sputnik, 60-godišnji stanovnik Đuverčina Nure Inal rekao je: „To nam je veoma teško. Nemamo vode za piće, nemamo puteve. Ne znamo kako da živimo u takvim uslovima. Sada sam prilično star, ali i dalje, kao kada sam bio dete, idem na bunar po vodu“.
Još jedan meštanin Nuretin Dojungač rekao da se situacija u selu nije promenila godinama.
„Ponekad na radiju čujemo vest da je ’put izgrađen‘. Ali gde je? Mi smo ga sami izgradili. Zatim padne sneg i niko nam ne pomogne da ga očistimo“, rekao je Dojungač.
On je dalje naveo da je Vlada naglasila da neće biti oblasti bez vode za piće i puteva. Međutim, juče Dojungač nije imao nijednu čašu čiste vode.
„Plaćamo račune, ali ne dobijamo odgovarajuće usluge. Selo ima baznu stanicu, internet, ali ne i vodu za piće. Bazna stanica je izgrađena za samo jedan dan, međutim, pristupa čistoj vodi u selu nije bilo dugi niz godina“, rekao je on.