U Sobranju Makedonije su, tri i po meseca po održavanju vanrednih parlamentarnih izbora, ušli poslanici, ali ako se po jutru poznaje dan, teško da će to rešiti duboku krizu države i društva. Predsednik Sobranja danas nije izabran i rasprava će biti nastavljena sutra. S obzirom na to kako je danas tekla, po sistemu tuk na luk između poslanika VMRO–DPMNE Nikole Gruevskog i poslanika SDSM-a Zorana Zaeva, prognoze o tome koliko će trajati su nezahvalne.
Pošto do sada vladajuća VMRO–DPMNE, koja je i ovoga puta osvojila najviše glasova ali nije uspela da formira vladu, u Tirani je za potrebe delovanja albanskih partija napravljena platforma. Njeno prihvatanje bilo je uslov Albanaca za pravljenje vladajuće koalicije u Makedoniji, na šta je pristao SDSM Zorana Zaeva.
Pod pritiskom javnosti, SDSM je nedavno priznao da su prihvatili takozvanu „tiransku platformu“, koju su i danas, uprkos prozivkama poslanika VMRO, u raspravi uglavnom izbegavali da pomenu, kaže naučni saradnik Instituta za evropske studije Miša Đurković.
„Ono što mogu da rezimiram je da smo na neki način bar za sada dobili proširenje krize koja je sa ulice ušla i u parlament, a sve vreme i dalje se održavaju protesti građana po Makedoniji“, kaže za Sputnjik Đurković, koji s posebnim zanimanjem prati zbivanja u Makedoniji. On je ukazao da su u današnjoj parlamentarnoj raspravi poslanici VMRO insistirali na tome da bi predsednik skupštine morao da bude iz makedonske većine i da bi javno morao da se odrekne „tiranske platforme“, koja podriva državu.
Poslanička grupa SDSM-a Zaeva, međutim, kako se i najavljivalo, za predsednika Sobranja predložila je Taljata Džaferija iz albanske partije DUI.
Sa poslanicima te stranke, kao i albanskog pokreta Besa, prihvatanjem „tiranske platforme“ Zaev je skupio 67 glasova dovoljnih za parlamentarnu većinu, na osnovu čega je od predsednika države Đorđa Ivanova tražio mandat za sastav vlade. Nije ga dobio jer, po oceni Ivanova, „tiranska platforma“ predstavlja kršenje ustavnog uređenja Makedonije, korak je ka njenoj federalizaciji.
Na osnovu onoga što je danas čuo u parlamentu, Đurković kaže da u ovom trenutku ne vidi kako bi kriza mogla da se reši na institucionalan način.
„Sve je vrlo zaoštreno, podignuta je temperatura, ne bi me iznenadilo da dođe i do fizičkog sukoba. Sve zajedno je jedna vrlo ozbiljna kriza, gde ja ne vidim da će uspeti u dogledno vreme da se dogovore o izboru predsednika skupštine“, kaže on.
Na pitanje da li bi izbor predsednika Sobranja značio i nagoveštaj da bi predsednik Makedonije ipak dao mandat za sastav vlade Zajevu, Đurković sumnja u takav ishod.
„Po svemu što smo do sada videli i čuli, predsednik Ivanov je čvrst u stavu da nema nameru da Zaevu daje mandat za formiranje vlade dok god se pridržava ’tiranske platforme‘ ili dok god se ne odrekne njenih principa“, kaže Đurković. Pa makar, kako dodaje, i po cenu stavljanja na crnu listu i uvođenja sankcija od strane EU.
A do sada su pored EU pritiskali i drugi sa Zapada. I to nimalo u rukavicama. Čak je i prvi čovek NATO-a tražio da Ivanov mandat za formiranje vlade poveri onom ko je obezbedio većinu od najmanje 61 glasa.
S druge strane, u zahtevima da tiranska platforma ne može da prođe VMRO-DPMNE Nikole Gruevskog već danima ima podršku građana koji protestuju širom Makedonije.
VMRO je ostao pri stavu da će podržati čak i manjinsku vladu Zaeva samo ako se odrekne „tiranske platforme“. Drugo rešenje, po njima, jesu što skoriji novi izbori, zajedno sa lokalnim koji ionako treba uskoro da uslede.
Svim gradonačelnicima i predsednicima opština mandat je, naime, istekao, jer nove lokalne izbore nije imao ko da raspiše.
Zaev pak smatra da je danas „dan D“ za deblokadu demokratskih procesa i „jedini način da se zemlja vrati na put evrointegracija“. To što Zaev pokušava da napravi, po mišljenju Đurkovića, zaista nije delovanje u ustavnim okvirima.
„’Tiranska platforma‘ zaista znači ustavno-pravno redefinisanje Makedonije kao dvonacionalne države u kojoj bi Albanci postali konstitutivni narod, gde bi i jezik i simboli i sve ono što je albansko bilo prošireno na celu teritoriju Makedonije“, naglašava analitičar Instituta za evropske studije.
Đurković smatra da VMRO–DPMNE sve vreme sa ozbiljnim moralnim i ustavno-pravnim zahtevima govori o potrebi novih izbora.
Zaev nije išao na izbore sa „tiranskom platformom“ i zato je, kako objašnjava, zahtev VMRO opravdan.
„Faktički VMRO traži da se pred građane Makedonije na novim izborima izađe referendumski, da ljudi reše da li prihvataju takvo ustavno-pravno redefinisanje Makedonije ili ostaju pri sadašnjem sistemu, a to je unitarna država u kojoj je jedna nacija makedonska i ostalo nacionalne manjine sa manjinskim pravima, uključujući i Albance kojih ima 25 posto“, objašnjava Đurković.
A da izbor predsednika Sobranja nije tek formalnost podsetili su pojedini makedonski mediji, ističući da je to druga ličnost u državi koja će u odsustvu predsednika države voditi zemlju i biti vrhovni komandant oružanih snaga.
Takođe podsećaju i da je kandidat za predsednika Sobranja Taljat Džaferi bio komandant Oslobodilačke nacionalne armije (ONA) koja je 2001. izazvala oružani sukob u Makedoniji kada je ubila osam vojnika.
