Visoki komesar EU za proširenje Johanes Han, koji je juče u Skoplje došao kako bi razrešio „makedonski čvor“, napravio je još veći problem, jer umesto politike dijaloga, što se očekivalo, on je javno podržao jednu stranu — opozicionog lidera Zorana Zaeva i albanske stranke u nameri da formiraju vladu.
Han je odluku makedonskog predsednika Đorđa Ivanova da ne poveri mandat za sastavljanje nove vlade lideru SDSM-a Zaevu nazvao nedemokratskom, a odbijanje šefa države da se sretne sa njim izazvalo je dodatni revolt kod briselskog zvaničnika.
Da li je politika Evropske unije u stvari doživela poraz u Makedoniji?
Sadašnja politička situacija u Makedoniji, slobodno se može reći, gora je u odnosu na pre tri godine, kad je kriza počela. Opozicija pod rukovodstvom prozapadnog lidera SDSM-a Zorana Zaeva, uspela je da izdejstvuje vanredne izbore posle dogovora u Pržinama do koga je došlo pod rukovodstvom EU i Amerike. Sporazum su potpisale dve vodeće stranke — VMRO-DPMNE Gruevskog i SDSM Zaeva — ali i najveće albanske stranke, među kojima vodeća DUI Alija Ahmetija.
Na izborima je najviše glasova dobio VMRO, i moglo se očekivati da DUI, sa kojom su imali dugogodišnje partnerstvo u vlasti, ispoštuje nepisano pravilo da najveća makedonska i najveća albanska stranka sa najviše glasova prave vladu. Evropska unija je obavezala sve učesnike da se izborni rezultati i volja građana moraju poštovati. Međutim, dan pre isteka mandata za formiranje vlade, DUI je otkazala koaliciju sa strankom Gruevskog.
EU nije na to reagovala, kao ni na upozorenje makedonskog predsednika da bi prihvatanje „tiranske platforme“, kojoj je kumovao Edi Rama, a koja sadrži niz uslova za učešće albanskih stranaka u novoj vladi Makedonije, mogla da izazove podelu države.
Zahtevi iz tog dokumenta uslovili su buduće koalicione partnere faktički promenom Ustava Makedonije, čime bi Albanci dobili mnogo veća prava koja sežu sve do autonomije i federalizacije države. Gruevski nije pristao na tu igru, ali jeste Zaev, koji od tada od Ivanova traži da mu poveri mandat za formiranje vlade jer ima većinu. Ivanov to odbija, jer veruje da takav plan ide na štetu makedonske države. U isto vreme, EU pokušava da prisili Ivanova da, kako tvrde, ispoštuje „demokratsku volju naroda“, iako na ulicama Makedonije svakog dana ima sve više demonstracija protiv Zaeva.
Međutim, EU ni sada nema sluha za dešavanja u Makedoniji, a vrlo je moguće i da je bez konkretnog rešenja za ovaj problem.
Volja Makedonaca bila je jasno vidljiva tokom Hanove posete Skoplju, kada je na ulicama bilo više od 300.000 ljudi koji se bune protiv takozvane „tiranske platforme“ i daju podršku Ivanovu za poteze koje vuče. S druge strane, i činjenica da je Han odbio da se sretne sa organizatorima protesta govori da EU nema sluha za makedonska previranja.
Cvetin Ćilimanov, analitičar iz Skoplja, za Sputnjik kaže da je upravo Hanovo obijanje da se vidi sa predstavnicima naroda presudilo da Ivanov odluči da se ne sastane sa Hanom.
„Posle podrške koju je Ivanov dobio od mađarskog premijera Viktora Orbana, jasno je da u Briselu nema jedinstvenog stava o pitanju rešavanja makedonske krize. Ako tome dodamo da ni Mogerinijeva ni Han nisu ništa uradili tokom svojih poseta Skoplju, onda mogu da se složim sa tezom da je politika EU doživela poraz u Skoplju“, kaže naš sagovornik, dodajući da su tenzije u Makedoniji sada samo veće.
Hanova poseta, protesti i čvrst stav Ivanova da ne dâ mandat Zaevu očigledno su naterali i albanske stranke koje su se privolele vodećem opozicionaru da razmisle da li je to dobro, i što je još bitnije — da li je dugoročno rešenje.
„Ali Ahmeti, lider najveće albanske stranke DUI, još dok je Han bio u Skoplju, dao je izjavu da bi dve najveće makedonske stranke trebalo da razgovaraju, kao i da vlada koja bi se formirala očito bez podrške ili saglasnosti VMRO ne bi imala dug vek“, kaže naš sagovornik.
Han je iz Skoplja otišao nesvršenog posla, a Ivanov je prvi predsednik iz ovog regiona koji je odbio da se sretne sa ovako visokim predstavnikom EU.
To može da znači dve stvari: da EU osim prisile i ultimatuma nema drugu diplomatiju, i da postoji neko na ovim prostorima ko je Evropskoj uniji u lice rekao: „Ne“.
Makedonija od 2005. godine ima status kandidata za članstvo u EU. Od tada je prošlo više od deset godina, ali Skoplje se nije ni za pedalj približilo „briselskoj porodici“, pre svega zbog embarga Grčke na ime Makedonije, ali i neuspeha same EU da nađe kompromis za to rešenje. U svetlu svega što se dešava, moglo bi se reći da je Brisel „slomio zube“ tamo gde je najmanje očekivao, u nekad mirnoj Makedoniji.
