Svetsko fudbalsko prvenstvo u Rusiji naredne godine nije trun već balistička raketa u očima Zapada. Veliku bol im stvara činjenica da će čitava zemaljska kugla želeti da gleda i gledaće slike koje dolaze iz Rusije, a na tim slikama neće biti ništa od onoga što decenijama serviraju svom javnom mnjenju.
Spin-doktori ne spavaju
Lobirali su pre dodele organizacije prvenstva, ali nisu uspeli. Potom su smišljali načine za promenu odluke FIFA i oduzimanje domaćinstva, ali nisu mogli protiv činjenice da je Rusija dovoljno kadra da perfektno organizuje takav planetarni višenedeljni događaji i protiv podatka da, uprkos veličini i ekonomskoj snazi, nikad do sad nije bila organizator svetskog fudbalskog prvenstva.
Zbog svega toga se prešlo na svojevrsni „krizni marketing“ koji za cilj ima da iz Rusije 2018. ipak dolaze loše vesti, da izveštaji ne budu o fudbalu, takmičenju, savremenim stadionima, gradovima i njihovoj arhitekturi, o specifičnoj hrani, muzici, ljudima… već o huliganima.
Zato su već sad upregnuti tabloidi koji otkrivaju „šokantne istrage“ o „obuci ruskih fudbalskih huligana“ za napade na britanske navijače za vreme prvenstva!
U tom propagandnom poslu ne zaostaju ni mejnstrim mediji koji su svojevremeno sebi dozvoljavali takav luksuz da u video-izveštajima iz Moskve prikazuju zapaljene automobile, ali ispod palmi kojih u Moskvi nema.
Trend takvih vesti i izveštaja biće, nažalost, nastavljen jer je deo strategije započete još prošle godine tokom Evropskog fudbalskog prvenstva u Francuskoj, kad je UEFA uslovno diskvalifikovala fudbalsku reprezentaciju Rusije nakon istrage o neredima na utakmici protiv Engleske i kad su neki ruski navijači bili deportovani.
Kad kažu nasilnik, misle na…
Dakle, uvek se tu nekako nađu „jadni“ engleski navijači. Zaista čudne koincidencije u namernim geopolitičkim odnosima.
Podsetimo, „kolevkom fudbala“ smatra se Engleska, a posle Svetskog prvenstva u ovoj državi 1966. u svim zemljama Zapadne Evrope pojavljuje se fenomen fudbalskog navijanja. Ako je „kolevka navijanja“ Argentina gde postoji poseban odnos i strast prema fudbalu, onda je „kolevka“ huliganizma Engleska.
Krajem sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka engleski navijači harali su po Evropi. Njihovi klubovi bili su izuzetno jaki, a taj period poznat je po fenomenu huliganizma.
Utakmica finala Kupa šampiona između Liverpula i Juventusa 29. maja 1985. godine na belgijskom stadionu Hejsel u Briselu ostaće upamćena kao, možda, najveća fudbalska tragedija svih vremena. Tog dana poginulo je 39 navijača, a oko 400 njih je povređeno. Prema tvrdnjama nekih kritičara, ova tragedija počela je godinu dana ranije kada je Liverpul u finalu Kupa šampiona pobedio na penale Romu u sred Rima. Posle utakmice, navijači Liverpula su proganjani na ulicama Rima od ekstremnih fanova Rome, desetine njih su povređene, a jedan trinaestogodišnjak je gotovo iskasapljen. U Englesku se vratio sa preko 200 kopči na licu.
Posle tog događaja UEFA postaje rigoroznija. U Engleskoj Margaret Tačer donosi specijalni zakon o navijačima. Od one engleske publike, gde je postojao tzv. KOP (po kojem su kasnije u svim zemljama nazvani delovi stadiona na kojima stoje najvatreniji navijači), sad je napravljena kamerna atmosfera, koja liči na pozorište.
Međutim, ako ne smeju da „divljaju“ kod kuće, engleski huligani radiće to na strani.
Fenomen tribina i podrške
Pripadnici navijačkih grupa daleko eksplicitnije izražavaju stavove nego obična publika. Oni se međusobno razlikuju po izboru kluba za koji navijaju i po tome koji identitet štite — najčešće je to identitet grada, regije ili u poslednje vreme nekog gradskog kvarta. A brane i navijaju i za državu.
Poznato je da se tribine i dešavanja na njima nikako ne mogu stavljati pod stakleno zvono, tvrde to i hroničari sporta, jer su svi konflikti koji su se dešavali u društvu vrlo lako pronalazili put do stadiona, a s druge strane, sve ono što se dešavalo na utakmicama prenosilo se i van zidina stadiona — u našu stvarnost.
Sociolozi sporta poodavno su konstatovali da kad se napetosti iz spoljnog sveta (često politike), na primer odnos Engleske prema Rusiji, preliju na sport i stadione onda prestaju sukobi navijača kao navijača, već se oni sukobljavaju kao Englezi i Rusi.
Sve to znaju zapadni spin-doktori. I sve to koriste u korist svojih geopolitičkih interesa. Zato plasiraju informacije onako kako njima odgovaraju i prebacuju lopticu u rusko dvorište.
Navijači su, s obzirom na čestu prisutnost u javnosti i na veliku pažnju medija koja se posvećuje utakmicama, daleko vidljiviji od ostalih grupa i segmenata u društvu. I na to računaju spin-doktori. Eventualno nasilje na stadionima je vidljivije nego u drugim prostorima jer je stadion sabirno mesto velikog broja ljudi.
Zbog svega pobrojanog najverovatnije ćemo se tek nagledati „istraživačkih priča“ o zlim i lošim Rusima, stepenu brutalnosti njihovih huligana, veoma niskom stepenu bezbednosti… No, ko gubi ima pravo da se ljuti. I da pokuša da sanira štetu.
Zapadu će Rusija tek biti najvažnija stvar na svetu, a svima ostalima će fudbal istinski biti najvažnija sporedna stvar na svetu. Najvažnije je što većina javnog mnjenja neće poverovati spin doktorima. Ceo svet će gledati Svetsko fudbalsko prvenstvo u Rusiji. Srećniji uživo kao turisti, svi ostali u prenosima i izveštajima.
