Kampanja Luke Maksimovića — Belog Preletačevića je najinovativnija i najkreativnija i pokazuje šta sve može da se uradi za 200-400 evra, objašnjava u emisiji „Sputnjik intervju“ Istok Pavlović, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije.
Rangirajući ostale kandidate, on navodi da je na drugom mestu internet kampanja Aleksandra Vučića, pre svega zbog nekoliko spotova koji su se pojavili prvo na Jutjubu i o kojima su svi pričali.
Na trećem mestu je, po njegovoj oceni, internet kampanja Vuka Jeremića, odrađena u „američkom stilu“. Problem je, dodaje Pavlović, što je ona bila nedovoljno precizno profilisana kako bi ljudi mogli da shvate „šta stoji iza njega“.
Kad je reč o kampanji Saše Jankovića, Pavlović kaže da ona „ide na poštenje i ima estetiku iz devedesetih, ide na one emocije koje su bile prisutne do pada Miloševića“. „Ali to je vreme prošlo“, primećuje Pavlović. Dodaje i da je od Vojislava Šešelja očekivao interesantniju internet kampanju, no da je on „nešto spustio loptu“.
I stručnjak za digitalne medije Zdravko Janković ocenjuje internet kampanju Belog Preletačevića kao najbolju, dok kad je reč o Vučićevoj kampanji kaže da on jeste spotovima pokrenuo diskusiju, ali „to nije napravilo otklon, nikog novog nije moglo da pridobije“. „Sa tim spotovima on kao da pokušava da stabilizuje svoju grupu, gađa one od svojih koji se lome da pređu na neku drugu stranu“, kaže sagovornik Sputnjika.
Po njegovom mišljenju, Saša Janković je svojom internet kampanjom takođe uspeo da homogenizuje svoju grupu, a to su oni na građanskom delu spektra „pogubljeni nakon pada 2012“. Problem je, kako dodaje, što se ta kampanja ne širi i što je hermetična. Što se tiče internet pristupa u kampanji Vuka Jeremića, Janković kaže da ona „ide po obodima i da Jeremić nije mnogo vidljiv, iako svi kažu da iskače iz frižidera.
Pavlović i Janković istovremeno ističu da kandidati nisu dovoljno svesni snage društvenih mreža. Iako se slažu da njihov uticaj neće biti presudan za ishod izbora, napominju da socijalne mreže mogu biti značajne u određenim ciljnim grupacijama koje će motivisati da izađu na izbore, što opet može da odluči o tome hoće li biti drugog kruga.
Kao primer delovanja na određenu ciljnu grupu, Janković navodi upravo Belog Preletačevića koji je, kako kaže, u poslednjih nedelju dana triplirao broj lajkova — sa 40.000 na 120.000. Pavlović, koji je bio predavač na fakultetu Luki Maksimoviću, kaže da je suština Preletačevićeve „priče“ u tome što je on iz Mladenovca, grada koji je kao bilo koja varošica u Srbiji gde su fabrike propale a mladi upali u apatiju jer nemaju gde da rade. „Ti momci iz Mladenovca nisu ni anti-Vučić, ni anti-bilo ko, oni su antisistem. I u toj poruci mnogi su se prepoznali. Da je Luka iz Beograda, iz kruga dvojke, ne bi uspeo to da uradi“, navodi Pavlović i dodaje da se kolektivna empatija ljudi prema njemu i prema poruci da nam je dosta tog matriksa u politici materijalizovala kroz njegov lik koji sad dobija realne glasove.
Na pitanje hoće li lajkovi Preletačevića moći da se materijalizuju u nekom ozbiljnijem izbornom rezultatu, Zdravko Janković kaže da, ako se posmatra kroz postojeće parametre, broj šerova na društvenim mrežama više odgovara broju glasova, ali da iskustva iz kampanje Donalda Trampa govore da i lajkovi donose porast podrške u glasovima. Važan momenat je, prema rečima Jankovića, što je Preletačević uspeo da prikupi potpise i time pokazao da je pobedio politički sistem i birokratiju.
Pavlović napominje da pored mladih, Preletačevića podržava sve više starijih ljudi, jer prepoznaju njegovu „metaforu buđenja“, za razliku od drugih koji imaju „već viđenu priču“.
Prema rečima sagovornika Sputnjika, društvene mreže definitivno utiču na formiranje javnog mnjenja, ali je sve veći značaj i tzv. big data (veliki podaci). Kako objašnjava Janković, to je tehnika psihometrijskog targetiranja vrlo konkretnih ljudi koji su pronađeni prema aktivnosti na društvenim mrežama. „Imam informaciju da se to radi u jednom primitivnijem obliku u jednom od štabova kod nas“, dodaje Pavlović, i opisuje kako to funkcioniše: „Uzmemo za primer Rusiju. Ja preko Fejsbuka mogu putem nekih parametara i ključnih reči da pronađem sve ljude iz Srbije koji vole Rusiju. Snimiću poruku od dva-tri minuta, kratak klip kako bih kao predsednik obnovio veze sa Rusijom i podigao sve na viši nivo. Zatim se uzmu ključne ciljne grupe i svakoj od njih se pusti poruka koja njih pogađa u srce. To ovde može da uradi svako sa nekim osnovnim Fejsbuk alatima“.
Pavlović objašnjava i da postoji razlika u plasiranju predizbornog materijala na Fejsbuku i na Tviteru, jer na Tviteru nema mogućnosti da se tako lako prave sponzorisane objave, dok je na Fejsbuku i Jutjubu to izuzetno lako. Ipak, iako je u tom smislu Fejsbuk u teoriji efikasniji za predizbornu kampanju, važno je i da ona „ne smara previše“, ali i da poruka koju šalje ne bude opšte mesto poput onog da „u državi ništa ne valja, ja ću sve da popravim“, jer to „na internetu ne prolazi“, dodaje Pavlović.
„Mnogi su snimali spotove za televiziju pa onda to stavili i na internet, ali to nije sadržaj za internet. A Vučićevi spotovi jesu zato što su provokativni, kao i ovo što Beli radi. Ako ste na internetu, ne možete da idete sa dosadnim spotovima gde neko priča — moramo da vratimo dostojanstvo narodu. To je nešto s čim će se svako složiti, ali neće šerovati, komentarisati, praviti memove i pošalice na račun toga“, navodi Pavlović.
Prema mišljenju Jankovića, kod kandidata još ne postoji svest koliko su jaki ti mediji.
„Razumeli su za Tviter jer to prenose novine. A za Fejsbuk misle da je to nešto bezveze, a nemaju pojma da tu pričamo o tri i po miliona profila u Srbiji, pričamo o tome da ljudi dolaze na Fejsbuk između 30-40 puta dnevno na svom mobilnom telefonu i da je Fejsbuk za one ljude koji ga konzumiraju ključni izvor informacija“, kaže Janković. Kako primećuje, kandidati su više okrenuti ka televiziji kad je reč o glasovima penzionera. „A ovde ćemo da se borimo za neke od glasova u mlađim ciljnim grupama. Jer i dalje postoji ta logika — internet je za omladinu, to će mali tektkin, a televizija je ozbiljna stvar. A stvari su se promenile“, zaključuje Janković.
