Kampanja za predsedničke izbore nije zvanično počela ali se građanima Srbije čini da traje već uveliko. Vladajuća koalicija još nije objavila ime kandidata ali ostale partije na srpskoj političkoj sceni manje-više jesu. Među njima su i srpski radikali, koji su u trku do Andrićevog venca ubacili svog lidera.
Jeste li spremni za izbore i kako procenjujete svoje šanse?
— Uželeo sam se predsedničke kampanje. Ne bavimo se istraživanjem javnog mnjenja i znam da svi ovi koji glume da to rade, ne rade to u skladu sa osnovnom metodologijom istraživanja, pa im ništa i ne verujem. Sudeći po našem dubinskom ispitivanju narodnog pulsa u unutrašnjosti Srbije, popularnost nam je sve veća. Tome je umnogome doprineo naš nastup u Narodnoj skupštini, jer smo najozbiljniji, ne samo u odnosu na ostale opozicione stranke, već i u odnosu na vladajuću. Vladajuća stranka ne može ni po jednom ozbiljnom pitanju sa nama da izađe na kraj. Držimo se ozbiljnih tema, ne pravimo cirkus kao neki drugi, jer nam je cilj da snažnijim argumentima vlast oborimo kako bismo mi došli na njeno mesto, a ne da bi se vratile dosmanlije, otvorene sluge zapadnih sila.
Imate li slogan i kako ćete privoleti birače koji nikada nisu glasali za vas da vam ukažu poverenje?
— Slogan mi je „Najboljeg za predsednika“ pa neka narod kaže ko je najbolji. Neki koji se ne razumeju u politiku i ustavni sistem nude brda i dolove. Bave se ekonomskim temama i socijalnim programima, a to predsednik ne radi. Ja se striktno držim ustavnih nadležnosti predsednika republike, u svim drugim pitanjima ja zastupam politiku i program SRS.
Očekujete li i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora i koliko bi oni u ovom trenutku išli naruku radikalima?
— Moguće je da ih bude, ali nije mnogo verovatno. Nama bi odgovaralo raspisivanje i vanrednih parlamentarnih izbora, verujem da bismo mi više nego udvostručili broj poslanika. Glasanje za parlament ne priželjkuju ostale opozicione stranke, socijalisti se toga mnogo boje, a ni naprednjacima nije svejedno jer je došlo do naprslina u njihovim redovima. Na primer, slučaj Velje Ilića ili onog koji će tek buknuti — slučaj Vuka Draškovića. Njemu je Aleksandar Vučić poklonio tri poslanička mesta bez ikakvog razloga ali sada zbog toga može da ima glavobolju. Naš je radikalski nauk da nikad nikome te mandate ne treba poklanjati i zato sami idemo na izbore i sami osvajamo mandate.
Da li biste vi kao predsednik države mogli dobro da sarađujete sa premijerom Vučićem?
— Ja mislim da bih. Možda bi bilo nekih direktnih trzavica u prvo vreme, ali ja bih se striktno držao svojih ustavnih nadležnosti i Vučić bi tome morao da se prilagodi. To bi za Srbiju bilo dobro. Ne valja za Srbiju da Vučić bude isključivi nosilac ukupne izvršne vlasti, da sve bude u njegovim rukama. U ovom slučaju, kod nas izvršna vlast vodi ukupnu spoljnu i unutrašnju politiku i imala bi još jednog kontrolora u svojoj strukturi — predsednik Republike po definiciji je formalni šef izvršne vlasti ali suštinski nije. Ja bih mogao da kontrolišem i rad Narodne skupštine na taj način što mi Ustav daje za pravo da vratim na ponovno glasanje zakon za koji smatram da nije dobar.
Ako biste bili predsednik, komandovali biste i vojskom…
— Da, predsednik komanduje vojskom u miru i u ratu i njegove nadležnosti jačaju u slučaju vanrednog i ratnog stanja, a nadam se da takvo stanje nećemo imati. Što se vojske tiče, tu je potrebno da se radi mnogo. Vojska nije u dobrom stanju, dosmanlijski režim je skoro potpuno uništio vojsku i tek u poslednje vreme naprednjački režim je tu postigao krupne rezultate zahvaljujući pre svega ruskog i beloruskoj susretljivosti. Bili su baš kao istinski prijatelji, dobrodušni, i reagovali su na način na koji nama pomaže da možemo da osposobimo našu vojsku da nam ne preti opasnost ni od jedne susedne države. Ja bih se kao predsednik trudio da izdejstvujem od Vlade da vojska ima bolju platu nego što ima sada. Razumem da je to problem čitavog društva, ali je vojnik ipak taj koji će prvi da se žrtvuje ukoliko dođe do neke kritične situacije i zato treba da bude nagrađen bar toliko da može da preživi sa svojom porodicom.
Naprednjaci još nemaju predsedničkog kandidata, a mnogi analitičari kažu da se lider SNS plaši da predloži nekog koga biste vi u drugom krugu mogli da pobedite…
— To govore mnogi koji se bave političkom teorijom i praksom, i ja smatram da su oni prilično u pravu. Jer, ukoliko Vučić ne bude kandidat, moje su šanse za pobedu velike. Ne mislite valjda da mi Tomislav Nikolić može biti kandidat, on je toliko kompromitovan da bi to bilo smešno, tragikomično.
Šta mislite o ostalim potencijalnim predsedničkim kandidatima?
— Smatram da postoje četiri ozbiljna kandidata — neko iz redova naprednjaka, Vuk Jeremić, Saša Janković i ja. Ostali su marginalni. Neke će i sam Vučić da podstakne da se kandiduju kako bi malo pomutio političku scenu.
Koga vidite u drugom krugu?
— Ako Tomislav Nikolić bude kandidat SNS, moguće je da on ne dođe ni do drugog kruga. U tom slučaju, mogu u drugom krugu da budem sa Jeremićem, a ako se Vučić kandiduje, onda će to biti teška borba, to priznajem javno. On je za mene najteži protivkandidat, jer još ima visoku popularnost. Sve iščekujem kada će to krenuti nizbrdo i već jeste krenulo ali nije dovoljno da bismo mi prevagnuli. Jeremić je zapadnjački kandidat, veliki novac prima od Katara. Saša Janković je takođe zapadnjački igrač. Ne znam da li će oni zaista krenuti kao dva odvojena kandidata ili će se dogovoriti da se u odsudnom momentu Saša Janković povuče i podrži Jeremića, jer je u njega uložen veliki novac. On je već potrošio dva miliona evra na propagandu na internetu, na društvenim mrežama.
Koliko vi trošite na kampanju?
— Mi najmanje, naša kampanja je uvek najskromnija. Imamo članarine koje su 200 dinara godišnje, imamo dobrotvorne priloge i ono što država da za predizbornu kampanju. Najskromnije i živimo, kod nas u stranci nema nikakvog luksuza, sve je svedeno na strpljivi i marljivi stranački rad koji jednom mora da donese rezultate. Naravno, svakakva iznenađenja u kampanji i na izborima su moguća, mnogi i na Zapadu pogreše, pa se hvataju za glavu. E, mi nismo pogrešili u pogledu Donalda Trampa, svojski smo ga podržali i doprineli njegovoj pobedi, jer imamo pod svojim uticajem veliki deo srpske dijaspore koja je podržala naš apel. Ne znamo kakav će Tramp biti ali je bilo važno da se otarasimo Klintonovih za sva vremena.
Imate li kontakte sa nekim iz Trampove administracije?
— Nemam nikakve kontakte ali se držimo svojih programskih ciljeva, mi smo izrazito proruska stranka za integraciju sa Rusijom ali se radujemo novootvorenoj mogućnosti da Rusija i Amerika uspostave zajednički jezik u mnogim bitnim pitanjima za savremeni svet, i zašto da ne idu i u novu podelu interesnih sfera. Mi računamo da bismo pripali ruskoj interesnoj sferi, što bi dugoročno bila šansa da rešimo mnoge naše nacionalne probleme i realizujemo ciljeve.
Pričalo se da ste prepustili jednom prilikom pobedu na predsedničkim izborima Milanu Milutinoviću, pa se mnogi pitaju da li biste to ponovili i sa Aleksandrom Vučićem…
— Pa to nije moguće, kako se to prepušta pobeda? Meni su ukrali izbore ′97. Prvo, pokrali su mi izbore kad sam pobedio Zorana Lilića. Iako su prvi pokazatelji bili da je izašlo više od 50 odsto građana, a to su veštački stvorili socijalisti koji su nemilosrdno ubacivali glasove Albanaca na Kosovu i Metohiji i u mestima gde ni tada naša vojska i policiji tenkovima nije mogla da uđu. I kad su videli da ja pobeđujem, da imam tri posto razlike u odnosu na Lilića, stigla je naredba iz Beograda: „Odvadi!“. I tako su, odvadivši ogroman broj glasova, oni sveli izlaznost na ispod 50 odsto. Jer tada je Ustav propisivao da mora više od 50 odsto da izađe na izbore da bi predsednik republike mogao da bude izabran. Drugo, kad je Milan Milutinović falsifikatima došao na tu funkciju, mi smo se bunili. Mi smo objavili dvadesetak brojeva našeg lista „Velika Srbija“ gde smo to raskrinkavali. Imam knjigu od 1.000 strana koja sadrži dokumenta koja smo uputili Ustavnom sudu dokazujući falsifikate na terenu. Pošto tamo nismo imali dovoljno kontrolora, mi smo iz cele Srbije poslali oko hiljadu ljudi, a tamo ih policija nije puštala na biračka mesta, zaticali su pune kutije glasačkih listića, zaista su se čudovišne stvari dešavale. Mi smo to sve izneli u javnost, ali nismo izašli na ulicu da izazovemo krvoproliće i zbog toga što je Galbrajt kao specijalni američki izaslanik došao u Beograd i rekao Miloševiću: „Protiv Šešelja su sva sredstva dozvoljena“. Pobeda se može oteti, pobeda se može ukrasti ali se predati ne može nikako.
Kada očekujete izbore, u martu ili u maju?
— Ubeđen sam da će biti u martu ili početkom aprila. Iako kampanja nije počela i kandidatura nije ozvaničena, uhvatio sam se ukoštac sa zapadnim kandidatima, a usput onako klepim Tomislava Nikolića, a britke kritike uputim prema Vučiću.
Očekujete li da vas podrži neko iz opozicije ako se domognete drugog kruga?
— Podršku drugih opozicionih kandidata ne očekujem u drugom krugu jer podrška malih stranaka ne znači ništa. Nije naš narod blesav, nisu ljudi ovce da glasaju u prvom krugu za jednoga, taj nije prošao i sada će oni njega da slušaju za koga da glasaju. To u Srbiji ne prolazi. Ako uđem u drugi krug sa Vučićem, moraćemo da imamo direktni TV duel, a ja još nijedan nisam izgubio.
Da li ste mogli da pretpostavite da će se neki vaši nekadašnji saborci odreći ideologije stranke koja postoji od 1991?
— Ideologija i politika stranke su isto ono za šta sam ja robijao pod komunističkim režimom, samo je to sada razvijenije, na višem nivou. Vreme čini svoje, naš naporan rad donosi rezultate. Naša orijentacija je bila realizovati program, podučiti ljude ciljevima, pa ćemo doći na vlast onda kada to sazri u glavama ljudi. Za razliku od drugih stranaka kojima stručnjaci daju savete kako da pridobiju narod. To vam je slučaj sa Vučićem i Nikolićem. Podlegli su iskušenju da dođu na vlast i odrekli su se ideologije koju su decenijama zastupali sa mnom i krenuli drugim putem. Mislili su da će napraviti malo ustupaka, ali Zapad traži sve više i više. Zapad je žrtvovao Borisa Tadića, kao isceđen limun ga bacio na smetlište istorije, i otvorio vrata Nikoliću i Vučiću. Na Nikolića niko više ne računa ali je Vučić na velikim mukama. Sa jedne strane pritiska ga Zapad, a sa druge mora da razvija prijateljstvo sa Rusijom i sedi na dve stolice. A ne može se tako večito, jer i Rusija može jednog dana da izgubi strpljenje. Naša politika se razlikuje od Vučićeve jer smo protiv sedenja na dve stolice, jasno smo protiv ulaska u EU, želimo ravnopravnu saradnju sa svima ali integraciju sa Rusijom i učešće u integracionim procesima na Istoku. Mi vidimo u tome srpsku šansu.
Da li mislite da imate podršku naroda za takvu stvar?
— Postoji u ogromnom procentu, preko 60-70 odsto, ali je trenutno loše raspoređena. Suviše veliki broj takvih glasača je za Vučića i naprednjake, jer je napravio uspešnu fintu — privukao je prozapadne glasače i obezvredio postojanje prozapadnih stranaka poput DS, a sa druge strane privukao ogromno patriotsko biračko telo naslanjajući se s vremena na vreme na ono što su konture naše radikalske politike.
Zašto ne vidite veliku ulogu Tomislava Nikolića u predstojećim izborima?
— Ta uloga se istopila kriminalnim aferama, Fondacijom Dragice Nikolić, činjenicom da je stekao fakultetsku diplomu a da nijedan ispit nije polagao. Postoji izvesna razlika između Nikolića i Vučića. Tomislav Nikolić je podlegao najgoroj mogućoj bolesti — pohlepi za materijalnim bogatstvom, a Vučić se rukovodi voljom za ličnom moći. Doveo je sebe u situaciju da pravu vladu nema, on je ministar u svim ministarstvima, a to nije naučio u radikalskim redovima. Mi smo uvek forsirali sposobne ljude u vrh, i samog Vučića na taj način. Šteta je što se odrekao radikalske ideologije ali se još nadam da bi u nekom momentu mogao da shvati da se na dve stolice ne može sedeti i da se potpuno preorijentiše na Rusiju, tada bismo mogli da sarađujemo. Ako se preorijentiše na Zapad, saradnja nije moguća, to bi upropastilo državu, jer nam odatle samo stižu pretnje i ucene.
Možda će se to promeniti dolaskom Trampa na vlast?
— Pitanje je kada će i da li će Tramp stići da se bavi Balkanom i srpskim pitanjem. Srbija treba što više da se približi Rusiji da bi ona naše interese štitila kao svoje sopstvene. Treba nam veći stepen integracije sa Rusijom nego što to ima i Belorusija. Dovoljno nam je da sačuvamo državni individualitet, mesto u UN, državne simbole, Vladu, a spoljnu politiku i odbranu treba potpuno integrisati sa Rusijom.
U toku su briselski pregovori, imate li vi rešenje za kosovski problem?
— Mi smo jedini glasali protiv Ahtisarijevog plana, ali kada je već došlo do toga insistirali smo pre bilo kakvih pregovora da se prvo realizuje Rezolucija 1244, da se vrati do hiljadu srpskih vojnika i policajaca. To nijedan režim nije tražio, pa ni Vučićev. Tomislav Nikolić je spomenuo to pre neki dan, pa se brzo povukao. Sa srpske strane su dati suviše veliki ustupci, a sada bi se trebalo ukopati oko onoga što Albanci nisu realizovali, pre svega Zajednice srpskih opština. U svim međunarodnim pregovorima Albanci imaju svoje sile-zaštitnike, Ameriku i EU, zbog toga bi i Srbi trebalo da traže silu-zaštitnicu — Rusiju, koja će zajedno sa nama učestvovati u pregovaračkom procesu. Rusija se mora vratiti kao snažan faktor u proces rešavanja kosovsko-metohijske krize. Nikada nije kasno da vrati trupe koje je povukla pre nekoliko godina, i to pod zastavom Ujedinjenih nacija, kao što su to učinile ostale zemlje.
Šta biste konkretno savetovali predsedniku i premijeru?
— Predsedniku Srbije nemam šta da savetujem — da što pre digne ruke od svega, da se vrati u Bajčetinu, da peče rakiju, da je pije da bi zaboravio u kakvu se kaljugu uvalio. Što se Vučića tiče, njemu bih savetovao da ne popušta ni u čemu, ali se bojim da me neće poslušati.
