Dovoljno je samo iščitati naslove današnjih tekstova posvećenih skupštinskom zasedanju, na kome se birala Vlada Srbije, da bi bilo jasno na šta će nam ličiti zasedanja parlamenta.
Mentalni bolesnici, konji, životinje, pijandure, diktatori, falsifikatori, Kaligula, pljačka, Farma, stoka, poljupci, delovi su naslova u tabloidima koji su za opremu teksta samo iskoristili sav arsenal upotrebljen u skupštinskom obračunu opozicije i vlasti. Bilo se iz svih oružja, koristeći i društvene mreže. Nisu tome odolele ni ostale novine, mimo tabloida, ma koliko se trudile da uozbilje priču o ekspozeu i novoj vladi.
Da se po jutru dan poznaje, pokazala su već danas prva zasedanja u Skupštini Srbije, kada je prilikom formiranja Odbora za spoljne poslove došlo do napada iskrenosti poslanice naprednjaka na račun radikalske koleginice.
„Vi da vodite spoljnu politiku?! Ovde ste pozvani da glumite majmune i zabavljate narod“, biranim diplomatskim rečnikom obratila se predstavnica vlasti. Verovatno je dobila zasluženu grdnju, pa je brže-bolje potom stiglo i izvinjenje.
Žrtva je ovoga puta bila ista ona poslanica koja je predsednicu parlamenta 2002. godine polila vodom.
Praksu nebiranja sredstava u obračunu sa političkim protivnikom u skupštinu su upravo uveli radikali, na čelu sa Šešeljom. Osim polivanja vodom, još su u živom sećanju čupanja kablova i mikrofona za govornicom, gađanje cipelom, a bilo je tu i pljuvanja, šamaranja, razbijenih noseva i cevanica.
Najveći skandal-majstor od obnavljanja višestranačja u Skupštini Srbije, Šešelj će ostati upamćen po tome što je obezbeđenje bukvalno moralo da ga iznosi iz poslaničkih klupa kada zbog izrečene kazne nije hteo da napusti salu.
Danas, posle 13 godina pauze, lider radikala i povratnik iz Haškog tribunala u skupštinske klupe, kaže da sednice nisu uzbudljive kao nekada.
„Pre je bilo mnogo ozbiljnijih ljudi među poslanicima, pa se rasprava vodila na kvalitetniji način. Ali pripremite se psihički za moja iznenađenja. Ovaj put me neće iznositi iz Skupštine“, poručio je Šešelj.
Iznenađenje je već priredio. Moglo bi se reći da je na skupštinskom zasedanju bio jedan od retkih koji se bavio svojim poslom. Bez uvreda, zađevica, prostakluka, kritički je govorio o ekspozeu mandatara. Na kraju je ispalo da je u skupštini bio sve Šešelj do Šešelja, osim samog Šešelja.
Mora se ipak priznati da takvo ponašanje u parlamentu nije samo ekskluzivitet Srbije. Nema ni tri meseca kako se skupštinom Crne Gore prilikom izbora tamošnje vlade prolamalo „Milo lopove, Milo lopove“, a premijer (Milo Đukanović) uzvraćao sa „Bravo kreteni!“.
Bilo je još toga, tuča je umalo izbegnuta, ali je i ovo dovoljno slikovito.
Da ne nabrajamo scene iz parlamenta BiH, ali i Skupštine Republike Srpske. Hrvatski mediji su, takođe, izveštavali o „Svađi u Saboru“.
Da li je razlog nedoličnog ponašanja još skromno parlamentarno iskustvo država na ovim prostorima u odnosu na zemlje sa parlamentarnom demokratijom koja se meri trocifrenim brojem godina? Ili živimo u vremenu kada je sve na prodaju, pa je, prema učenju stručnjaka za marketing, i loša reklama dobrodošla? Važno je da se o vama priča i piše.
Uostalom, koliko je političara koji ništa nisu uradili ni kao vlast ni kao opozicija. Ali stalno su tu. Prisutni. Privilegije i korist bavljenja politikom su dovoljan motiv da bi se oni koji su to iskusili njih odrekli.
Malo ko se danas seća pompezno najavljivanog Kodeksa ponašanja poslanika u Skupštini Srbije. Njegov predlog je bio sačinjen pre dve godine. Čak je išao na proveru u Evropski parlament, gde je dobro ocenjen. Predsednik radne grupe za izradu kodeksa, tada šef poslaničke grupe naprednjaka, Zoran Babić je objašnjavao da poslanici neće smeti da se služe govorom mržnje u parlamentu, ali ni van njega, u medijima, i da će, ako to čine, biti sankcionisani. Čekalo se samo usvajanje s jeseni 2014. Kako danas rekoše Sputnjiku u Skupštini Srbije, nikada nije usvojen.