Nije tajna da odnosi Turske i Severnoatlantske alijanse nisu sjajni, a nova poruka iz Ankare mogla bi da dolije još ulja na vatru na relacijama članova tog vojnog saveza. Naime, Ministarstvo odbrane Turske saopštilo je da sistem S-400, koji Ankara namerava da kupi od Rusije, neće biti u sastavu sistema PVO NATO-a.
Vojni analitičar Andrej Mlakar za Sputnjik kaže da članice Alijanse mogu da imaju odvojene PVO sisteme od NATO-a i da nema ničeg spornog u tome što Turska za svoje potrebe želi sistem S-400, koji bi eventualno kupila od Rusije, ali i da tu poruku Ankare NATO-u ne treba olako shvatiti.
„NATO ima jedinstveni sistem PVO zaštite koji se pre svega odnosi na radarske sisteme i na lovačku avijaciju. U ovom segmentu bi turski S-400 bio van kompletnog procesa, ali i Grčka ima ruski PVO sistem koji takođe nije u okviru NATO-a, pa čak i sistem S-300, koji je van upotrebe i uskladišten je. Međutim, ono što je ovde zanimljivo je što se Turska prvi put u ovoj priči odvojila od NATO strukture i usmerila se na potpuno drugu stranu, na priču koja je više okrenuta ka nezavisnosti, dakle van atlantskih struktura“, napominje Mlakar.
Prema njegovom mišljenju, Turska teži da se potpuno odvoji od kompletne strukture NATO-a i njenog funkcionisanja.
„Turska je druga po veličini armija NATO-a, a evidentno je da situacija posle državnog udara i saznanja da su u puču učestvovali pojedini visoki oficiri, koji su službovali u bazi Indžirlik, uslovljava da se Turska lagano okreće od Severnoatlantske alijanse, iako i dalje izvodi vojne i pomorske vežbe, učestvuje u manevrima, pa čak i učestvuje u nekim misijama NATO-a. Verovatno Turska planira da se u doglednoj budućnosti povuče iz NATO-a“, kaže Mlakar.
Sa druge strane, vojnopolitički komentator Miroslav Lazanski smatra da je veliko pitanje da li će NATO dozvoliti Turskoj da samo za sebe zadrži sistem S-400, koji planira da nabavi.
„Turska je pre nekoliko godina imala potpisan predugovor o isporuci kineskih raketa sličnih sistemu S-300 i NATO to nije dozvolio. Iako je najveća kineska fabrika raketa upravo zbog te isporuke otvorila svoje predstavništvo u Ankari, kako bi isporučila taj PVO sistem, odnosno kinesku verziju S-300, Turci su morali da poslušaju Alijansu i otkazali su predugovor sa Kinezima“, objašnjava Lazanski.
On ne veruje da će sistem S-400 uopšte završiti u Turskoj, pre svega zato što Ankara za kupovinu tog sistema od Rusije traži kredit koji Moskva, prema njegovom mišljenju, nije spremna da dâ.
„Drugi aspekt priče je taj što je S-400 u ovom času još jedna vrsta vojne tajne, a kako vidim Turci traže onu verziju koju Rusi imaju za svoju vojsku. Rusija im to neće dati jer nijedna zemlja koja isporučuje drugoj državi svoje naoružanje ne daje naoružanje sa onom vrstom opreme koju ima u svojim oružanim snagama. Dakle, i kada bi Turska dobila S-400, to neće biti onaj sistem koji ima ruska armija. Zato mislim da je ovo više jedna politička priča u kojoj Turci podižu sebi cenu unutar NATO-a kako bi im poručili: ’Gospodo, vi nas zafrkavate oko referenduma na kojem Erdogan želi da dobije šira predsednička ovlašćenja i ne dozvoljavate našim ministrima da drže govore po Nemačkoj, Holandiji, Austriji. Zato ćemo mi malo više da se oslonimo na Ruse‘“, ocenjuje Lazanski.
Kako kaže, Rusima odgovara bilo kakva disonantna uloga Turske kao glavnog igrača na južnom krilu NATO-a i pozicija Turske koja na neki način odudara od čvrstog saveza unutar NATO-a i čvrstih veza sa Amerikancima.
„Turci se cenkaju, žele da igraju i na kartu NATO-a i na kartu Rusije, s tim što ne verujem da će Turska napustiti NATO, to je jednostavno nemoguće. Sa druge strane, ne verujem uopšte u mogućnost da Rusija proda Turskoj S-400, bilo siromašnu, bilo najmoderniju verziju tog sistema. Više su to političke priče, nagađanja i spekulacije“, smatra Lazanski.
Andrej Mlakar, međutim, veruje da ne treba isključiti mogućnost izlaska Turske iz Severnoatlantske alijanse. Kako kaže, iako je za sada ta opcija nemoguća, u doglednoj budućnosti gledao bi i u tom smeru.
„To bi značilo veliki udarac za južno krilo NATO-a, jer je Turska igrala veoma važnu ulogu u samoj strukturi Alijanse u vreme Hladnog rata. Kupovina S-400 za Tursku bi bila prekretnica jer bi Ankara time dobila mogućnost zaštite kompletnog vazdušnog prostora nad zonom Crnog i Sredozemnog mora, što bi direktno ugrožavalo i interese pojedinih susednih zemalja, pre svega Grčke, ali i Izraela, sa kojima su odnosi još veoma zaoštreni, uprkos nekim povremenim otopljavanjima. Ostale bi ugrožene krizne zone poput Crnog mora i mogućnost kontrole ulaska i izlaska ruskih brodova iz Bosfora i Dardanela, a samim tim i granice nestabilnih država Sirije i Iraka. Pojava S-400 bila bi potpuni geopolitički zaokret Turske prema stvaranju jednog novog političkog partnerstva na relaciji Ankara–Moskva i u potpunosti bi promenila ulogu Turske u NATO-u“, zaključuje Mlakar za Sputnjik.
