Talip Kučukdžan smatra da su moguće ozbiljne promene u Siriji jer su obe strane svesne činjenice da svaki novi dan sukoba u toj zemlji nanosi štetu Rusiji i Turskoj.
„Kriza u tursko-ruskim odnosima nije mogla da bude trajna jer je imala negativne posledice za naše zemlje. Pokušaji Zapada i SAD da izoluju Rusiju, kao i veliki gubici koje je Turska imala zbog zahlađivanja odnosa sa Rusijom, podstakli su Moskvu i Ankaru da nađu racionalno rešenje, nakon čega je počeo proces normalizacije odnosa“, kaže on.
Prema Kučukdžanovim rečima, jedan od primarnih ciljeva Rusije i Turske je povećanje robne razmene na 100 milijardi dolara do 2023. godine. Trenutno vrednost te razmene iznosi 35 milijardi dolara.
Turski političar ističe da za vreme pokušaja državnog udara nijedan od tradicionalnih saveznika Turske iz NATO-a nije pružio dovoljnu podršku toj zemlji.
„Najveća podrška stigla je upravo iz Moskve, od Vladimira Putina. I tursko rukovodstvo ceni taj gest. Na prvi pogled taj gest ima samo simboličan značaj, ali kao što vidimo simboli i gestovi dobre volje često igraju ključnu ulogu u normalizaciji bilateralnih odnosa“, kaže sagovornik Sputnjika.
Komentarišući opreznu reakciju zapadnih političara na susret Putina i Erdogana, Kučukdžan je rekao da je Turska tradicionalno težila ka EU i da Moskva i Ankara imaju suprotne stavove po određenim pitanjima.
„Ali, realno gledano, bolje je da tražimo dodirne tačke, nego da ostanemo u zategnutim odnosima, jer Rusija je uticajan igrač na međunarodnoj sceni, ali i Turska ima veliki uticaj, s obzirom na njen položaj u regionu. Sada se pojedini analitičari pitaju hoće li Turska napustiti NATO. Poboljšanje odnosa sa Moskvom ne znači prekid odnosa sa Alijansom i Zapadom, ali sada je Turska došla do tačke kada je spremna da preispita određene odnose i da na pravi način iskoristi svoje resurse i potencijale. I to je izazvalo nezadovoljstvo u nekim zapadnim krugovima. Ukoliko EU nastavi sa negativnom i agresivnom retorikom na račun Ankare, Turska bi mogla da potraži alternativne varijante saradnje u regionalnoj politici“, objašnjava on.
Prema rečima Kučukdžana, sirijsko pitanje i dalje ostaje kamen spoticanja u odnosima Turske i Rusije, ali dve zemlje imaju barem dve dodirne tačke. Naime, Moskva i Ankara, kao prvo, insistiraju na teritorijalnom integritetu Sirije, kao drugo, one su spremne da se bore protiv terorističkih organizacija koje podrivaju stabilnost regiona.
Pritom, Kučukdžan smatra da se sirijsko pitanje ne može rešiti isključivo naporima Moskve i Ankare, jer su na tom području isprepleteni interesi niza evropskih zemalja, SAD, Irana, kao i zemalja Persijskog zaliva.
„Nastavak rata u Siriji bi značio ozbiljne rizike za Rusiju i Tursku. Što se tiče Turske, to se pre svega odnosi na novi talas izbeglica. Što se tiče Rusije, ona sigurno ne želi dugotrajni rat, koji zahteva velike materijalne resurse. Rusija bi volela da se rat završi što pre kako bi preusmerila svoju energiju na druge stvari. Zato mislim da će Moskva i Ankara konačno postići kompromis po sirijskom pitanju“, zaključuje turski političar.
