Tenzije u Bosni i Hercegovini između Srba i Bošnjaka više su nego napete, a dodatne varnice mogle bi da polete i između Bošnjaka i Hrvata. Ukoliko bi Kolinda Grabar Kitarović, hrvatska predsednica, sa reči prešla na dela i od međunarodne zajednice zatražila nadogradnju Dejtonskog sporazuma ustavnim promenama u korist Hrvata, „bosanski lonac“ mogao bi da pokipi. Jer teško da bi to, kako prva dama Hrvatske tvrdi, dovelo do smirivanju tenzija u ovoj državi.
Da li je „nadogradnja“ u stvari nova reč za promenu ili „raspakivanje“ Dejtonskog sporazuma i ima li Hrvatska, kao jedan od potpisnika Dejtona, dovoljno snage da ga otvori? Šta bi u tom slučaju bilo sa Bosnom?
Politikolog iz Sarajeva Pejo Gašparević podseća da zahtevi za nadogradnjom Dejtonskog sporazuma nisu nikakva novost, ali kaže da je novi kontekst, i novi način na koji se sada ta tema kandiduje.
„Hrvatska je u međuvremenu postala članica Evropske unije i NATO-a, i njeni zahtevi za nadogradnju ’Dejtona‘ sigurno su dobili te nove evroatlantske kapacitete. Sigurno je i da glas službenog Zagreba u takvim zahtevima ima dodatu težinu i da će sa većom pažnjom i radoznalošću, pa i uvažavanjem, osluškivati u krugovima međunarodne zajednice koja odlučuje o Bosni i Hercegovini i o Balkanu uopšte“, kaže naš sagovornik.
Sadašnji „Dejton“, napominje Gašparević, ne nudi istu institucijalnu pravnost Hrvata u BiH, a po mnogim mišljenjima, nedostatak ravnopravnosti jedan je od ključnih izvora nestabilnosti u toj državi.
„Nadogradnjom ’Dejtona‘ i ustavnim promenama u korist hrvatskog naroda u BiH situacija bi mogla da se stabilizuje, a doprinelo bi i harmonizaciji odnosa, i međunacionalnih i međuverskih. Dakle, čini mi se da priča o nadogradnji Dejtonskog sporazuma ima svog smisla i, rekao bih, i perspektive, jer je izrečena u vrlo osetljivom geopolitičkom momentu, kada se vidi da s jedne strane Turska ima svoje političko-diplomatske, pa i geopolitičke ambicije i prema Balkanu. Uspostava institucijalne ravnopravnosti bila bi na neki način i odgovor zapadnih struktura prema BiH. Isto tako moramo da primetimo da i u Srbiji i Republici Srpskoj postoje simpatije prema Rusiji, a i ona, po meni, ima svoje geopolitičke ambicije prema Balkanu, tako da će se, što se tiče ’Dejtona‘, stvari rešavati na relaciji i tih velikih sila“, kaže on.
Gašparović kaže da mu se čini da Hrvatska upravo, kandidujući ovu temu, želi da čuje i vidi šta veliki misle o tome.
On kaže da se treći, hrvatski entitet u nadogradnji ’Dejtona‘ niti spominje niti ne spominje, već se insistira na tome da Hrvati dobiju ista institucijalna prava kao i drugi.
„Pravi autor ’Dejtona‘ su Amerikanci i sigurno je da se ništa što se tiče Dejtona neće dešavati mimo njih. Mi smo premali da bismo o tome odlučivali“, kaže Gašparević, podsećajući da se Trampova administracija još nije oglasila o pitanju politike na Balkanu. Može biti da su ova razna zagovaranja o dogradnji „Dejtona“, neka vrsta testa koja su signalizirana iz Američkih krugova da se vidi kako će se reagovati na takve predloge. Čini mi se da sadašnja američka administracija, koju ne bih poistovećivao samo sa Trampom, na nov način proučava situaciju na Balkanu“, kaže on.
Sarajevski profesor Fikret Čaušić slaže se da je osnovni princip „Dejtona“ sročen na interesima velikih sila, odnosno Zapada i Istoka, kao i da u BiH moraju biti poštovani interesi sva tri naroda. Ali…
„Ako bude bilo kakvih promena, one moraju da idu u pravcu da poštuju pravo sva tri konstitutivna naroda. Dakle, bilo kakvo dogovaranje na štetu jedne strane protiv druge, dve ili druge dve protiv treće, nisu dobrodošle kombinacije za Bosnu i Hercegovinu“, kaže on.
Aleksandar Popov, koordinator Centra za regionalizam ne misli da bi „raspakivanje“ Dejtona u ovom trenutku bilo daleko od toga da smiri uzavrelu Bosnu. On smatra da je promena Dejtona imala smisla u nekom prošlom vremenu, ali da je danas kasno za to, kao i da sada svako diranje u „Dejton“ ne bi smanjilo napetost u Bosni, već bi je povećalo.
On kaže da Dejton nije savršen dokument, i da jeste doneo mir, ali je od Bosne napravio Frankeštajn-državu. Misli da su šanse za rešenje BiH propuštene i ne vidi koje bi to novo rešenje moglo da donese dobrobiti BiH. S druge strane, on sumnja da Hrvatska bez podrške Amerike i EU nije dovoljno snažna da sama pokrene pitanje bilo kakvih promena u BiH.
„Došli smo do situacije kad je BiH bliža rastakanju nego konsolidaciji redova. Sada je već počelo da se podrazumeva da su entiteti glavni i ako bi se sada Dejton raspakovao, on bi otvorio mnoga pitanja, pa i pitanje opstanka BiH kao takve. Možda bi se mogao stvoriti treći entitet, ali bi to vodilo u sasvim drugačiju BiH, u labavu konfederaciju, što bi „zakucalo“ sadašnje stanje, gde bi zapravo mi imali tri entiteta i svaki bi za sebe bio dominantan“, kaže on.
Popov smatra da je sada ovo opasna priča, posebno što je u poslednje vreme bilo više priča o Balkanu koje su puštane kao „probni baloni“.
„Teritorijalne pretumbacije nisu moguće bez rata. Drugo, i ako bi se u BiH došlo do trećeg entiteta, te teritorije ne bi bile etnički čiste, što bi bio dodatni razloga da se teži potpuno čistim etničkim teritorijama“, kaže on.
Franjo Tuđman, „otac“ hrvatske nacije još je 1991. godine kovao planove kako da deo Bosne u kome žive Hrvati pripoji matici Hrvatskoj. Dvadeset šest godina kasnije, Tuđmanovi planovi mogli bi da se ostvare, ako bi Hrvatska uspela da „odmrzne“ „Dejton“ na krilima prava Hrvata u BiH.
