Dana 25. marta biće obeležena 60. godišnjica Rimskog sporazuma kojim je zvanično osnovana Evropska ekonomska zajednica (EEZ). Belgija, Francuska, Italija, Luksemburg, Holandija i Zapadna Nemačka osnovale su organizaciju koja je smatrana prethodnikom EU još 1957. godine. Sporazumom, koji je stupio na snagu 1. januara 1958. godine, predloženo je progresivno smanjenje carinskih dažbina i uspostavljanje carinske unije. Njime je bilo predviđeno stvaranje jedinstvenog tržišta robe, rada, usluga i kapitala između država-članica EEZ.
Pozivi unutar EU za takozvanom „dvobrzinskom Evropom“ postaju sve glasniji uoči godišnjice. Ideja koja stoji iza višebrzinske EU je da bi različiti delovi Evropske unije trebalo da se integrišu na različitim nivoima i različitim tempom, u zavisnosti od političke situacije u svakoj pojedinačnoj zemlji.
Italijanski „Sputnjik“ razgovarao je sa italijanskim ekonomistom Paskvaleom Lučom Skandicom, profesorom političke ekonomije na Univerzitetu u Rimu „Tor Vergata“ i predsednikom projekta „Otvorena ekonomija“ o tome ko će imati koristi od takvog modela.
„Pojam ’dvobrzinske Evrope‘ ima dva značenja: s jedne strane, činjenica je da se Evropa kreće u dve različite brzine: brzinom evrozone i brzinom ostatka Evrope. Međutim, već postoji ’dvobrzinski‘ model u samoj Evrozoni: postoje razvijenije zemlje poput Nemačke i Holandije, i postoje zemlje koje imaju određene ekonomske poteškoće: Francuska, Španija, Italija i druge“, rekao je on.
Profesor dalje objašnjava da je drugo značenje ekonomsko: Evropa bi trebalo da shvati da ne može da nastavi da se kreće istom brzinom. Trebalo bi da se prilagodi na način koji bi dozvolio zemljama koje žele snažnije da se integrišu da to urade različitom brzinom.
Na pitanje da li postoji opasnost od toga da će se pojaviti dve različite Evrope, Evropa „Serije A“ i Evropa „Serije B“, ekonomista kaže da ne postoji dovoljno iskustva po tom pitanju.
„Možemo da nagađamo iz perspektive sporazuma o slobodnoj trgovini koji ujedinjuju različite grupe zemalja. Postoje takozvani ’klubovi zemalja‘ koji se kreću različitim tempom i u određenoj meri takmiče jedni sa drugima“, objasnio je on.
„Ukoliko uporedimo ekonomski uspeh sa fudbalskom utakmicom, onda bi sve zemlje radije bile u Seriji A i osvojile prvenstvo. Međutim, to nije moguće“, dodao je on.
Skandico je objasnio da mu se koncept „dvobrzinske“ Evropa čini dvosmislenim. On je dalje ukazao na jedan od govora bivšeg predsednika Francuske Nikole Sarkozija, u kojem je on izložio da Evropa želi da se integriše formiranjem određenih superdržava — Evrozone. Ona je spajala 27 zemalja, zatim 32, 35 i tako dalje. Bilo je isuviše jasno da su sve zemlje veoma različite i da je nezamislivo da se ujedine u federaciju. Sarkozi je predložio da se ujedine u konfederaciju.
Međutim, ova ideja izazvala je negativnu reakciju zemalja kao što je Poljska, istakao je Skandico.
Komentarišući nedavni poziv nemačke kancelarke Angele Merkel za dvobrzinsku EU, ekonomista je predložio da bi sadašnji sistem mogao biti zamenjen „klubovima zemalja“ sa sopstvenim pravilima, koji bi imali zajedničko tržište koje bi poslužilo kao takozvani „superklub“ u kojem članovi mogu da deluju na ravnopravnoj osnovi. Dalje, više sličnih zemalja bi onda moglo da se ujedini u jedinice koje bliže sarađuju.
„Mislim da bi trebalo da postoji višebrzinska EU i da bi Italija mogla da izbegne pripajanje Evrozoni, ali da se pridruži nekom drugom ’klubu‘. To bi mogao da bude izlaz za Italiju, jer naša zemlja prolazi kroz dilemu cepanja između dve opcije: ili da se pridržava strogih pravila koja su napisana u korist drugih ekonomija, koje se razlikuju od italijanske, ili da teži fleksibilnijoj ekonomskoj i monetarnoj politici.
Nemačka, na primer, može da priušti da se odmah pridržava strogih finansijskih pravila EU bez poteškoća. Međutim ranije, pre početka finansijske krize u Evrozoni, Nemačka je takođe iskusila poteškoće, dok su ostale zemlje bile u povoljnijem položaju, rekao je on. Stoga, trenutna povoljna situacija neće trajati doveka i Nemačkoj će možda biti potrebna fleksibilnost.
„Potrebna nam je promenljiva Evrope, sa brojnim unijama, klubovima zemalja i prilikom da se klubovi menjaju. Ovo bi povećalo političku i ekonomsku efikasnost svih država-članica. To bi bilo od posebne koristi za one zemlje koje se suočavaju sa teškoćama u svojim ekonomijama i nemaju slobodnu fiskalnu i monetarnu politiku, odnosno mediteranske zemlje“, dodao je on.
Međutim, on je dalje zaključio da to važi za sve zemlje-članice EU, a da fleksibilne finansijske i političke institucije treba da postanu norma u EU.
