Tokom sastanka u Versaju, četiri najuticajnija evropska lidera razgovarala su, između ostalog, o dubokim podelama i o tome kakve reforme su potrebne EU sada se kada nekoliko zemalja Istočne Evrope i Balkana protivi stvaranju „višebrzinske“ Evrope u strahu da će biti zapostavljene.
„Mislim da je proces stvaranja višebrzinske Evrope neizbežan, jer zemlje koje žele dublju integraciju Evropske unije treba da oslobode EU od članica koje se protive ovom procesu i koje ga usporavaju“, rekao je Lešek Miler u ekskluzivnom intervjuu za poljski „Sputnjik“.
On je dodao da će zemlje unutar evrozone činiti jezgro za dalju ekonomsku i političku integraciju u EU.
„To znači da bi zemlje poput Poljske, koje nisu ništa učinile da bi se pridružile evrozoni, završiti kao zemlje ’drugog reda‘ u višebrzinskoj Evropi“, istakao je Miler.
Na pitanje o budućnosti tzv. Višegradske grupe, koja se sastoji od Češke, Poljske, Mađarske i Slovačke, Miler je rekao da odluke koje ona donosi nemaju veliki značaj za EU kao celinu i da bi Poljska trebalo da se više fokusira na bližu saradnju sa svojim partnerima iz „Vajmarovog trougla“ — Nemačkom i Francuskom, koje igraju glavnu ulogu u EU.
On je dodao da je kao ekonomska sila sa budžetskim suficitom i fokusom na inovacije i visoke tehnologije, Nemačka na putu da postane vodeća sila u EU.
„Bivši francuski predsednik Žak Širak jednom je uporedio EU sa kočijom sa konjskom zapregom, gde je Nemačka konj, a Francuska kočijaš. Mislim da su ovih dana Nemci i konj i kočijaš“, istakao je Miler.
Na pitanje da li bi situacija u Ukrajini mogla da se odrazi na format EU, Miler je rekao da nije moguće, osim rastućeg ogorčenja EU zbog neuspeha Kijeva da sprovede preporučene reforme, izbori se sa korupcijom i stabilizuje političku i ekonomsku situaciju u zemlji.
Govoreći o bučnom pitanju ruskih hakera koji, navodno, planiraju da se mešaju u evropske izbore, Miler je rekao da je njegov utisak da Poljska nije u centru pažnje predsednika Putina.
„Mislim da je najveći problem Kremlja NATO, a ne Evropska unija. Međutim, govoreći da Putin može da izabere predsednika Francuske, Nemačke, itd, EU samo priznaje svoju slabost“.
„Siguran sam da su Nemci oni koji će izabrati svog novog kancelara, a Francuzi će izabrati svog predsednika“, naglasio je Miler.
Tokom samita EU u Versaju 6. marta, lideri Francuske, Nemačke, Italije i Španije založili su se za stvaranje takozvane „višebrzinske“ Evrope.
Francuski predsednik Fransoa Oland izjavio je, sa svoje strane, da je već duže vreme postojao otpor opciji „višebrzinske“ Evrope, u kojoj se različite zemlje integrišu na različitom nivou, ali da se ona sada razmatra kao mogućnost.
Početkom ovog meseca poljska premijerka Beata Sidlo rekla je da su zemlje Višegradske grupe usvojile zajedničku deklaraciju o budućnosti Evropske unije, koja bi trebalo da bude predstavljena na samitu EU u Rimu, koji će početi 25. marta.
Premijerka Poljske dodala je da je ključna odredba deklaracije potreba da se održi jedinstvo bloka i protivljenje podela unutar međunarodne organizacije.
