Navodi se da se samit u glavnom gradu Italije održava povodom proslave 60. godišnjice potpisivanja rimskih ugovora kojima je utemeljena današnja EU. Očekuje se da će čelnici 27 zemalja u Rimskoj deklaraciji istaknuti postignuća u dosadašnjim evropskim integracijama i dati obrise buduće EU.
„Ključna poruka iz Rima treba da bude poruka jedinstva, nova beba treba da se zove jedinstvo, a ne Evropa s više brzina“, rekao je diplomatski izvor, dodajući da Evropa sa više brzina treba da bude „upozorenje, a ne cilj“.
Pre rimskog sastanka na vrhu, čelnici zemalja-članica EU sastaće se sutra na redovnom dvodnevnom samitu u Briselu. Hrvatska agencija navodi da će čelnici tokom radne večere razgovarati o stanju na Zapadnom Balkanu.
„Nekolicina vas je na našem poslednjem sastanku zatražila takvu raspravu usled rastuće zabrinutosti zbog razvoja situacije“, stoji u pozivnom pismu predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska liderima EU.
Navodi se da bi čelnici Unije trebalo da pošalju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Jugoistočne Evrope.
Drugog dana, u petak, održava se neformalni sastanak 27 predsednika i premijera zemalja-članica, bez Velike Britanije, kada će se razgovarati isključivo o pripremama za samit u Rimu, odnosno o tekstu deklaracije koja treba da bude usvojena.
Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker prošle nedelje je predstavio Belu knjigu o budućnosti Evrope u kojoj je ponudio pet scenarija budućeg izgleda Unije: zadržati status kvo, EU samo kao jedinstveno tržište, EU sa više brzina, EU sa manje ovlašćenja, ali efikasnija, i EU koja će u više područja raditi zajedno.
„Junker se nije izjasnio koji od pet scenarija preferira, ali mislim da preferira scenario broj 5“, kaže diplomatski izvor.
Navodi se da peti scenario „Zajedno činimo mnogo više“ podrazumeva da države-članice odlučuju da zajednički čine mnogo više u svim područjima politike, što bi se moglo nazvati nekom vrstom federalnog uređenja, iako se reč federacija izbegava.
Čelnici 28 zemalja-članica započeće sutra dvodnevni samit izborom predsednika Evropskog saveta, a očekuje se da će dosadašnji predsednik Donald Tusk dobiti još jedan dvoipogodišnji mandat, za period od 1. juna 2017. do 30. novembra 2019. godine.
Navodi se da se Tuskov reizbor smatra gotovo sigurnim, iako ga ne podržava njegova vlastita zemlja Poljska.
