Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, liderka francuske krajnje desnice Marin le Pen povećala je svoju prednost među kandidatima za novog predsednika.
Le Penova će pobediti u prvom krugu 23. aprila, prognoziraju ankete, a dobiće 27,5 odsto glasova. To je 2,5 odsto više nego u anketama objavljenima početkom meseca. U drugom krugu, Le Penova bi mogla da ukrsti koplja sa nezavisnim kandidatom Emanuelom Makronom, za koga se prognozira da dobija 21 odsto podrške.
Kao što je i ranije najavljivala, ako postane predsednica, Le Penova će zatražiti napuštanje evra i povratak francuskom franku koji bi bio — prema njenoj zamisli — vezan za kurs evra.
„Ne mogu da implementiram moja obećanja o pametnom protekcionizmu i industrijskoj politici uz jedinstvenu valutu. To je kočnica ekonomije, prepreka oporavku. Evro nije valuta, on je političko oruđe“, izjavila je nedavno Le Penova na predizbornom skupu.
Ako evrozonu napusti tako značajna država kao što je Francuska, koja je još i jedan od utemeljivača Evropske unije, to najverovatnije znači i raspad cele Evropske unije, ocenjuje Luka Brkić, profesor međunarodnih ekonomskih odnosa sa zagrebačkog Fakulteta političkih nauka.
„Projekat evrozone vidim i kao projekat političke unifikacije Evrope. Raspad evrozone doveo bi do raspada sadašnje EU i njeno vraćanje na period pre 1992. godine i jedinstvenog evropskog tržišta“, smatra Brkić.
Širi raspad evrozone u slučaju „fregzita“ predviđaju i preduzetnicima naklonjeni eksperti sa Instituta Montenj. Prema njihovoj računici, povratak franku koštao bi Francusku oko 180 milijardi evra.
U dugom roku, privreda bi se smanjila za devet odsto, i to u optimističnom scenariju, tvrde stručnjaci sa Instituta Montenj.
Da se Le Penova igra sa vatrom vraćajući se na franak upozorio je i guverner centralne banke Fransoa Vileroj de Galo.
Prema njegovim procenama, napuštanje evra dovelo bi do poskupljenja otplate francuskog duga za 30 milijardi evra godišnje.
Zbog bojazni investitora da će za pozajmljene evre u Parizu dobiti franke koji će vrediti ko zna koliko, već nedeljama raste razlika u prinosu između francuskih i nemačkih državnih obveznica. Trenutno je razlika na najvišem nivou u poslednje četiri godine.
