Kad većina birača misli da zemlja ide u dobrom pravcu, priča o promenama nema mnogo smisla i zato je ključna poruka kandidata vladajuće koalicije Aleksandra Vučića očuvanje stabilnosti, objašnjava u emisiji „Sputnjik intervju“ Srđan Bogosavljević iz „Ipsos stratedžik marketinga“. On podseća da je vladajuća koalicija ušla u izbore s kapitalom od preko 61 odsto s prethodnih izbora koji su bili pre 10-11 meseci, dodajući da se javno mnjenje ne menja tako dramatično.
„Oni su već imali ogromnu prednost. Bilo je potpuno jasno da opozicija treba da ima jednog, eventualno dva kandidata i da igra na neku emociju protiv Aleksandra Vučića, a da eventualno njihovi birači izađu bolje a Vučićevi slabije pa da bude nešto malo zanimljivo. Druga tema ovih izbora, što se pokazalo kao nemoguće, jeste da oni bar iznedre neke nove lidere opozicije. Međutim, broj kandidata je toliko veliki da je procenat birača koji im je raspoloživ relativno mali, pa ćemo verovatno imati podeljene glasove među mnoštvom kandidata. Dakle, niko neće dobiti neki značaj da bi narod lako mogao da ga prihvati za nekog novog prepoznatljivog budućeg lidera“, konstatuje Bogosavljević.
Po njegovom mišljenju, jasno je da će kandidat vladajuće koalicije pobediti na izborima. Nije baš „hiljadu odsto sigurno“ da će pobediti u prvom krugu, ali je sasvim izvesno da će biti dramatično iznad ostalih i da je drugi krug moguć jedino ako se desi neka neočekivano velika izlaznost.
Kako kaže Bojan Klačar, izvršni direktor CeSID-a, izlaznost je jedna od ključnih stavki koju treba pratiti na ovim izborima, a može biti zanimljivo i ponašanje birača koalicionih partnera SNS.
„Vučić je uvideo da je potrebno na tome mnogo raditi. Zbog toga u kampanji imamo sve lidere stranaka koje su ga podržale, targetirano birane gradove u kojima se održavaju mitinzi, tako da na ovim izborima čekamo izlaznost i ponašanje njegovih koalicionih partnera. Zapravo, ključno pitanje za 2. april nije ko će biti pobednik, male su šanse da to bude bilo ko drugi osim Vučića, ključno pitanje je da li će biti drugog kruga ili ne“, kaže Klačar.
Kad je reč o ostalim kandidatima, Vuk Jeremić je jedno vreme bio na drugom mestu, sada je Saša Janković, a pojavio se i Preletačević Beli, navodi Bogosavljević. Postoje dva opoziciona bloka u kojima je „jako mnogo šetnje“, primećuje Bogosavljević, koji ta dva bloka karakteriše kao „proruski i neproruski“.
„Opcija naglašenije proruska bi bila Obradović, Šešelj i Aleksandar Popović, a ona ne baš toliko bi bila Janković i Vuk Jeremić“, smatra on, dok za Preletačevića kaže da je teško reći šta je njegov stav.
Preletačević se obraća pre svega mladima, koji su u svim istraživanjima ispod proseka u grupi onih koji izlaze na izbore, imaju prilično nisko poverenje u političke stranke i dosta izmenjene medijske navike, ocenjuje Klačar. „Naravno, tu postoji određena vrsta ne bih rekao bunta, ali sasvim sigurno nezadovljstva, imajući u vidu njihov socijalno-ekonomski status jer Srbija ima probleme sa zapošljavanjem mladih između 18 i 30 godina“, dodaje on.
Po mišljenju Bogosavljevića, Preletačević će uzeti jedan broj glasova Saši Jankoviću, ali i Vuku Jermiću, Saši Raduloviću, a ne bi isključio ni Šešelja. „Govorimo o čoveku koji može da dosegne pet odsto, možda čak da ode i do 200.000 ali realno 100-150.000 birača koji će kad treba da uzme deo neopredeljenih i onda pokupi one nesigurne kod malo jačih kandidata“, precizira on.
Na pitanje zašto je stvorena referendumska atmosfera u predizbornoj kampanji ako je već kandidat vladajuće koalicije ubedljivo ispred u rejtinzima, Klačar navodi da je cilj Vučića da zadrži politički kapital koji ima, a „sasvim sigurno njegovo biračko telo ne pokazuje nikakve simpatije prema onome što on zove DOS, iako dosovskih kandidata defakto nemamo“.
S druge strane, objašnjava on, opozicioni kandidati imaju problem — nisu uspeli da dođu do lidera, nisu rešili svoje interne probleme i nisu došli do toga da definišu neki svoj tematski okvir u kome bi se kretali, pa je opozicija prinuđena da ide na polarizirajuću kampanju.
„Nisam siguran da je to kampanja koja njima može da garantuje dobar rezultat zato što im neke druge stvari ne idu u prilog, pre svega činjenica da ljudi, kada ih pitate, koliko god bili nezadovoljni svojim ličnim životom, nisu nezadovoljni radom vlade. U takvoj atmosferi, strategija opozicije da napada Vučića može da zadrži samo najčvršći deo njihovog biračkog tela ali nema potencijala da dođe do nekih drugih ljudi koji su bili neopredeljeni i koji su apstinirali na prošlim izborima“, dodaje Klačar.
Kad je reč o uticaju zapaljive retorike i medijskih blaćenja na rejting kandidata, Bogosavljević kaže da postoji realno situacija koka-kole — kad je neko toliko jak u svojoj poziciji da svi ostali moraju da ga napadaju.
„Oni će se boriti za birače jedan protiv drugog, ali se deklarišu kao protivnici Vučića jer je to jedino što sada imaju. A ono što se dešava jeste da ne padaju pozitivni poeni i rejting, ali rastu negativni“, ukazuje Bogosavljević, koji „trku za onog ko više ne voli Vučića“ i personalizaciju shvata kao nemogućnost da se kandiduju neke ozbiljne teme. Pritom, ključna tema je, smatra, parametar koji se u istraživanju javnog mnjenja zove „da li zemlja ide u dobrom pravcu“, a kad većina misli da zemlja ide u dobrom pravcu, priča o promenama nema mnogo smisla.
Međutim, prema rečima Bogosavljevića, u istraživanjima se takođe primećuje tendencija da onome koga Vučić napada rejting raste, „jer koga on napada, taj postaje vidljiv onima koji ne vole Vučića kao neko koga i sam Vučić respektuje“. Kako kaže, u jednom trenutku Jeremić je bio meta više napada, sad je Saša Janković, pa je on trenutno popularniji.
Sagovornike Sputnjika smo pitali i da li pominjanje ukrajinskog i makedonskog scenarija prolazi kod birača. „Objektivno, u regionu postoje problemi, a činjenica je da su stvari u Srbiji mnogo stabilnije nego gotovo u svakoj državi u regionu. Druga stvar je da određen broj birača na koje može da računa Vučić nije spremno na bilo kakve promene i njima je poruka o političkoj stabilnosti i te kako važna“, kaže Klačar, ističući da o toj ključnoj Vučićevoj poruci — zaštiti političke stabilnosti govore i njegovi spotovi.
Na pitanje da li bi u Srbiji bila moguća ona vrsta iznenađenja kakvu su priredili „bregzit“ i pobeda Trampa, Klačar i Bogosavljević ističu da im je veoma teško da zamisle takav scenario.
„U životu nikad ne možete biti sto odsto sigurni, ali imajući u vidu istraživačke trendove, oni idu u prilog tome da je bilo kakav scenario u kom Vučić nije predsednik manje verovatan. Postoji druga situacija koja može neke stvari da preokrene: ako se desi da bude drugog kruga. Drugi krug je već dimenzija u kojoj opozicija može samo da profitira, ko god bio taj kandidat, jer u tom momentu mi možemo da dobijemo možda nekog budućeg novog lidera opozicije“, navodi Klačar i ponavlja da su male šanse da dođe do iznenađenja kakvo je bilo u Americi.
Prema rečima Bogosavljevića, rezultati vrlo jasno pokazuju da je Vučić daleko ispred ostalih kandidata.
„Ono što se trenutno kuva i loše radi za vladajuću koaliciju, to je što se priča o sigurnoj pobedi u prvom krugu. U tom slučaju, drugi krug bi mogao da izazove nadu svima onima kojima se ne dopada Vučić da onda krenu na njega, ali jako je teško zamisliti scenario u kom bi on izgubio“, zaključuje Bogosavljević.
