Da li je odredba iz nesrećnog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU, prema kojoj od 1. septembra treba da ozakonimo mogućnost prodaje zemlje strancima, otvorila i pogurala i neka druga pitanja. Odgovarajući upravo na pitanje o prodaji zemlje strancima, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je ukazao na to da još nije do kraja rešeno pitanje vlasništva nad zemljom.
„Izmenićemo propise u skladu sa praksom koja postoji u drugim zemljama. Moramo da uvedemo ograničavajuće mehanizme kako bi sačuvali integritet ljudi koji žele da kupe zemlju jer nismo kompletno završili restituciju, odnosno povrat zemljišta bivšim vlasnicima, niti smo završili imovinsko pravne odnose. A ne želimo nikoga da dovedemo u pravnu zabludu da kupi zemlju koja će kasnije biti sporna“, izjavio je pre dve nedelje Nedimović u intervjuu hrvatskom „Poslovnom dnevniku“.
Da li je Srbiji potrebna zemljišna reforma kojom bi bile ispravljene nepravde iz prošlih vremena, kada su agrarne reforme cepale, prekrajale i oduzimale zemljište domaćinima i porodičnim gazdinstvima. Državna, odnosno društvena svojina nastala je 1945. godine sprovođenjem Zakona o konfiskaciji imovine narodnih neprijatelja i Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji. Po ovom osnovu u zemljišni fond samo sa područja Vojvodine uneto je 668.000 hektara.
Potom je 1947. godine 21.500 hektara poljoprivrednog zemljišta preneto u društvenu svojinu konfiskacijom zbog neizmirenih obaveza po osnovu otkupa poljoprivrednih proizvoda. Ta zemlja je vraćena bivšim vlasnicima 1991. godine. Po Zakonu o poljoprivrednom zemljišnom fondu iz 1953. otkupljeno je i dodeljeno poljoprivrednim organizacijama 101.700 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta. I ta zemlja je vraćena 1991. godine. Od 1954. godine obradivo poljoprivredno zemljište je uvećavano uglavnom kupovinom od privatnog sektora.
Na taj način je zemljište u društvenoj svojini povećano za oko 300.000 hektara. Ta kategorija zemljišta je posle 1992. godine mogla biti predmet dokapitalizacije ili prodaje.
Moglo bi se reći da je Srbija bila prva država Istočne Evrope koja je sprovela restituciju posle Drugog svetskog rata. Skupština Srbije je 1991. godine usvojila Zakon o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda. Na osnovu toga je bivšim vlasnicima vraćeno oko 150.000 hektara zemlje. Najviše u Vojvodini, oko 123.000 hektara.
Šta je sa restitucijom koja je u toku? Izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu su jasne da se zemljište koje podleže restituciji ne može prodavati. U Agenciji za restituciju Sputnjiku je rečeno da se više od 20.000 zahteva odnosi na povraćaj oduzetog poljoprivrednog zemljišta. Podsećaju da je zemlja oduzimana po više osnova i da je u slučaju konfiskacije neophodno sprovesti postupak rehabilitacije bivšeg vlasnika i proveriti eventualno njegovo učešće u okupacionim snagama. Do sada je, kako kažu, vraćeno više od 19.230 hektara poljoprivrednog zemljišta u postupku građanske restitucije, što predstavlja više od 25 posto zemljišta koje može da se vrati.
Napominju i da je u postupku restitucije crkvama i verskim zajednicama vraćeno još oko 24.140 hektara poljoprivrednog zemljišta.
„Očekivani rok za završetak postupka restitucije je između pet i sedam godina. U slučaju da imovina ne može da se vrati u naturalnom obliku, bivši vlasnici, odnosno njihovi zakonski naslednici imaju pravo na obeštećenje u novcu i obveznicama“, kažu za Sputnjik u Agenciji.
A šta je trenutno državno poljoprivredno zemljište? Prema Poljoprivrednom popisu iz 2012. u Vojvodini ga ima više od 600.000 hektara. Ako bismo se, međutim, ravnali prema naučnim podacima do kojih je došao profesor Nikola Gaćeša sa novosadskog univerziteta još u drugoj polovini prošlog veka, klasične državne svojine moglo je da bude svega 250.000 hektara. Ali statistika je u kategoriju državne zemlje svrstala i zadružnu svojinu i seoske pašnjake i svaku drugu svojinu koja nije privatna.
Konstatujući da je Srbija rešila da aktivira neobrađenu državnu zemlju, ministar Nedimović je u intervju hrvatskom listu rekao da u ovom trenutku imamo negde oko 450.000 hektara državne zemlje koju smo stavili u funkciju. Ideja je, dodao je, da stavimo još oko 150.000 hektara, a fokus je da se zemlja daje na dugogodišnji zakup onima koji će pokrenuti ne samo proizvodnju, nego i preradu i prerađivačke kapacitete.
Kako reče Nedimović, nismo kompletno završili restituciju, odnosno povrat zemljišta bivšim vlasnicima, niti smo završili imovinsko pravne odnose. Da li to znači da nam je posle one o oduzimanju zemlje, potrebna nova zemljišna reforma.
