Srbija je zainteresovana za stratešku saradnju sa Rusijom u svim oblastima. Potrebno je resetovati srpsko-ruske ekonomske odnose, ići na kapitalne projekte i povećati međusobnu trgovinsku razmenu.
To je poručio potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić, koji je kao domaćin i otvorio ovaj privredni skup. Šef naše diplomatije poželeo je učesnicima dobrodošlicu na četvrti, već tradicionalni događaj ove vrste.
„Trgovinsko-ekonomski odnosi naše dve zemlje razvijaju se i obogaćuju novim sadržajima, uprkos objektivnim teškoćama u međunarodnoj politici. Zainteresovani smo za nastavak svih pozitivnih trendova, želeći da sa Rusijom unapredimo energetsku saradnju, povećamo obim robne razmene koji je 2016. bio 2,086 milijarde evra i proširimo strukturu roba koje su u njoj zastupljene, ali i da do kraja završimo stare i započnemo nove infrastrukturne projekte“, rekao je on.
Dačić je izrazio očekivanje da će se u predstojećem periodu zabeležiti ne samo rast investicione saradnje, već i rast izvoza iz Srbije u Rusiju, da će biti iskorišćeni svi potencijali koje srpska privreda ima, naročito u oblasti turizma i auto-industrije, pored tradicionalnog izvoza građevinskog materijala, nameštaja i poljoprivrednih proizvoda.
„Ohrabrujemo ruske partnere i domaće privrednike da u većoj meri koriste pogodnosti koje pruža Sporazum o slobodnoj trgovini između naše dve zemlje. Prisustvo i rezultati ruskih kompanija koje posluju na srpskom tržištu u bankarskom sektoru, energetici, železničkoj infrastrukturi i drugim oblastima, daju solidnu osnovu ruskim investitorima za aktivniji nastup u povoljnom poslovnom okruženju“, rekao je on.
U ime ruske delegacije obratio se ambasador u Srbiji Aleksandar Čepurin, koji je rekao da je ova izložba važna kako bi se realizovala dugoročna strategija socijalno-ekonomskog razvoja naših zemalja. On je istakao i važnost dolaska prvog zamenika ruskog ministra industrije i trgovina Gljeba Nikitina, koji je, prema rečima Čepurina, podigao ovaj skup na viši nivo.
Dačić je naglasio i da je sa zamenikom ruskog ministra imao konstruktivne razgovore, te da je zaključeno da dve zemlje moraju da budu konkretne, kako bi unapredile spoljnotrgovinsku razmenu, koja je, kako je naglasio, ispod mogućnosti. „To što se volimo, volimo se, ali treba da radimo i potrebna nam je posvećenost realizaciji konkretnih projekata“, rekao je Dačić.
Nikitin je, sa druge strane, kazao da postoji mnogo ruskih firmi koje su zainteresovane da u Srbiji lokalizuju svoju proizvodnju, odnosno da naprave rusku industrijsku zonu i logističke centre sa tendencijom da se prodaja realizuje ne samo na srpskom i ruskom tržištu već i na tržištu EU, ali drugih zemalja u regionu zbog postojanja CEFTA sporazuma.
„Srbija i Rusija imaju dobru ekonomsku saradnju a u prošloj godini fizički obim uvoza i izvoza bio je čak nešto veći od planiranog. Međutim, svi mi moramo da se pozabavimo kako bi se povećala i vrednost i količina izvoza i iz Srbije i iz Rusije, jer su svi ekonomski uslovi za to stvoreni. Ova privredna izložba veoma je važna za unapređenje i jačanje poslovnih odnosa Srbije i Rusije i postoji predlog da se ovakve manifestacije održavaju dva puta godišnje“, istakao je on.
Inače, od većih kompanija na privrednoj izložbi se predstavljaju između ostalih i ruska korporacija „Rostek“, zatim „Rostselmaš“, „Sberbanka“, ali i „RŽD Internešenel“.
Direktor „Ruskih železnica“ Sergej Pavlov tvrdi da će ove godine u Srbiji biti realizovano nekoliko projekata koji su i ranije najavljivani, a među njima su izgradnja dispečerskog i logističkog centra, kao i osnivanje zajedničke kompanije za održavanje infrastrukture.
„Mislim da ćemo sve te projekte, sem možda dispečerskog centra, realizovati tokom ove godine, a počeće i realizacija najkrupnijeg projekta, a to je obnova pruge Stara Pazova — Novi Sad. Projektovanje dispečerskog centra je već započeto, ali po svemu sudeći, izgradnja će početi naredne godine“, dodaje on.
Kompanija „RŽD Internešenel“ je krajem februara saopštila da je pre roka završila radove na deonici Vranjska Banja — Ristovac, čime je završila remontne radove na dve od tri južne deonice panevropskog Koridora 10. Obnova poslednje deonice Vinarci — Đorđevo i dalje je u toku, a ukupna vrednost projekta rekonstrukcije sve tri deonice je veća od 38 miliona američkih dolara.
