Druga najmnogoljudnija zemlja sveta, u prošloj godini šesta svetska ekonomija i sa 7,6 odsto najbrže rastuća privreda na svetu — podaci su koji jasno govore kakvo je tržište Indija. Šta srpska privreda može da učini na „Globalnom samitu Vibrant Gudžarat“ u Indiji čija je centralna tema „Održivi ekonomski i socijalni razvoj“ na kome učestvuju predstavnici više od 100 država, 2.000 indijskih i stranih kompanija i više od dva miliona posetilaca?
Premijer Srbije Aleksandar Vučić u razgovoru sa svojim indijskim kolegom Narendrom Modijem, pre početka samita naznačio je u kojim oblastima bi moglo da dođe do jačanja ekonomske saradnje i trgovinske razmene. Markirane su oblasti prehrambene proizvodnje, poljoprivrede, farmacije, namenske industrije, turizma i informacionih tehnologija. Indijski premijer je predložio da Srbija bude partner Indije u programu za razvoj prehrambene industrije i prerade hrane za 2017-2018. godinu. Verovatno tu leže šanse da se smanji veliki disbalans u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je na našu štetu.
Skromna razmena
Direktor sektora za ekonomske odnose sa inostranstvom u Privrednoj komori Srbije (PKS) Nenad Đurđević kaže za Sputnjik da je spoljnotrgovinska razmena u 2015. godini ukupno iznosila 145,6 miliona dolara, od čega je naš uvoz bio čak 140 miliona, a preostalih 5,6 miliona dolara naš izvoz. Skromni izvoz se odnosi na duvanske proizvode, hemikalije, računare, opremu, a uvoz takođe na hemikalije, plastične mase, odeću, farmaceutske preparate…
Đurđević napominje da Indiju zbog svega što je karakteriše ne treba da posmatramo kao celinu, već po državama koje bi mogle da budu naši značajni partneri. Zato, smatra on, samit u Gudžaratu predstavlja dobar korak napred.
„Zbog ograničene razmene koju imamo, kao i potencijala indijskog tržišta, izabrali smo nekoliko sektora iz kojih smo firme organizovali da učestvuju na tom samitu. To su preduzeća iz IT sektora, namenske industrije i naučnog sektora — ’Komtrejd‘, ’Jugoimport SDPR‘, ’Prva iskra‘ Barič i Institut za veterinarstvo. U saradnji sa nama iz Privredne komore Srbije oni su pronašli partnere s kojima će da razgovaraju, a posredstvom privredne komore u Gudžaratu su im obezbeđeni poslovni sastanci iz oblasti kojima se bave. Po njihovom povratku znaćemo da li je ovaj put urodio plodom u smislu potencijala za razvoj poslova“, kaže Đurđević.
Namenska i IT
Da li prisustvo „Jugoimport SDPR“ na samitu znači i realizaciju zajedničkog posla Rusije i Srbije na indijskom tržištu? Vučić se u Indiji već sastao sa potpredsednikom Vlade Ruske Federacije Dmitrijem Rogozinom i razgovarao o saradnji dveju zemalja, ali i o podršci Rusije unapređenju odnosa Srbije sa Indijom, sa kojom Moskva ima odličnu ekonomsku saradnju.
Sve ruske kompanije koje proizvode i prodaju naoružanje dolaze na samit u Indiji u martu, a Srbiji je ponuđeno da učestvuje u određenim poslovima, remontima, da dobije deo posla ruskih firmi, preneo je Vučić. Unapređenje saradnje u trouglu Indija—Rusija—Srbija je značajan potencijal i bitna je ta sinergija državno-privredne delegacije koja je učinjena, smatra Đurđević. Mi kao PKS samo omogućujemo prostor za njihovu saradnju, a podaci o saradnji u oblasti namenske industrije su, podseća, uvek u domenu poslovne tajne.
Naučni saradnik Instituta za istočne studije Ruske akademije nauka Valerij Kašin za Sputnjik kaže da je jasno da je takav model saradnje interesantan za Srbiju. On, međutim, napominje da treba uzeti u obzir da rusko-indijska saradnja u namenskoj sferi ima određene specifičnosti. „Indija ne kupuje samo naoružanje, nego ceo paket, odnosno pravo na njegovu proizvodnju. Sa kim god da sarađuje, Indija uvek insistira na izgradnji vojnih fabrika na njenoj teritoriji, stoga, u tom smislu, mogućnosti Srbije i drugih malih evropskih zemalja su prilično ograničene“, napomenuo je Kašin.
Ipak, smatra on, Rusija bi mogla da pomogne Srbiji da otvori put za ekonomsku saradnju sa Indijom. Kašin podseća da su ruski predsednik Vladimir Putin i indijski premijer Modi postavili cilj da 2025. godine trgovinska razmena dostigne 30 milijardi dolara godišnje.
„Saradnja sa ovom zemljom se ne svodi isključivo na naoružanje. Recimo, IT sektor je veoma perspektivna oblast. Svaka zemlja koja planira izlazak na indijsko tržište, mora da ima u vidu da je konkurencija na njemu veoma jaka i da bude spremna za velike izazove“, upozorio je naučni saradnik Instituta za istočne studije Ruske akademije nauka.
U desetočlanoj srpskoj delegaciji u Indiji nije slučajno ni „Komtrejd“. Ministri Srbije i Indije su u oktobru pošle godine u Beogradu potpisali bilateralni Sporazum o saradnji dveju zemalja u oblasti informacionih tehnologija i elektronike kako bi uspostavili institucionalne odnose dve zemlje u toj oblasti i podstakli IT kompanija iz Srbije i Indije na međusobnu saradnju.
Uostalom, jedan od retkih indijskih investitora u Srbiji je Embasi grupa, koja je uložila 20 miliona dolara u park informatičkih tehnologija (IT) u Inđiji, planirajući da Srbija postane IT čvorište u regionu.
Nauka je, takođe, oblast kojoj je dat prioritet, otuda i Institut za veterinarstvo u Indiji. Poljoprivreda je označena kao oblast u kojoj su mogućnosti saradnje posebno označene prilikom posete indijske delegacije Beogradu tokom zasedanja prvog Indijskog biznis foruma krajem juna prošle godine.
Đurđević kaže da stvaranje zajedničkih sorti hibrida ratarskih i voćarskih kultura i transfer tehnologije u gajenju tih kultura i zajedničke proizvodnje tek treba da bude razmatrano. Dodao je da će to biti kandidovano kod naših ministarstava, ali i kod kolega u privrednoj komori u Gudžaratu. Kada je u pitanju taj deo semenske kulture smatramo da možemo da ponudimo kvalitetan proizvod i tu ima potencijala za saradnju, napominje Đurđević za Sputnjik.
Prestrojavanje
Četa mala, ali odabrana, predvođena premijerom, u Indiji kojoj MMF i za ovu godinu predviđa najveći privredni rast u svetu od najmanje 7,1 odsto, pokušaće da pokrene stvari sa mrtve tačke kada je u pitanju to ogromno i zahtevno tržište koje ove godine treba da postane i deo Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS). Tu organizaciju trenutno čine Rusija, Kina, Kazahstan, Kirgizija, Tadžikistan i Uzbekistan. Status posmatrača imaju Belorusija, Mongolija, Indija, Iran, Pakistan i Avganistan.
Indija je, uz niz država, među kojima je i Kina i kandidat za Evroazijski ekonomski savez (EES) formiran 1. januara 2015. godine, u čijem sastavu su trenutno Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgizija.
Srbija je prošle godine otpočela pregovore o Zoni slobodne trgovine sa EES. Nema sumnje da se ekonomska moć već preselila na istok. Putinovu najavu da će njegova zemlja sa svojim partnerima iz Evroazijske ekonomske unije, zajedno sa Kinom, raditi na još širem ekonomskom integracionom okviru „Velike Evroazije“ više niko ne dovodi u sumnju. Treba se prestrojiti na vreme.
