Kineski general u penziji Van Hunguan, komentarišući navode kineskog lista „Saut Čajna morning post“, kaže da je Kina znala da ne može da zaustavi proces postavljanja američkog sistema PRO THAAD u Južnoj Koreji i spremala je kontramere uz pomoć svojih protiradarskih sistema, koji su u stanju da neutrališu signale radara THAAD.
U intervjuu za Sputnjik, stručnjak Šangajskog univerziteta za spoljnu trgovinu Džan Debin je za Sputnjik izjavio da su te aktuelne vojne vežbe vrsta mere zastrašivanja Severne Koreje.
„Zajedničke vojne vežbe SAD i Južne Koreje trebalo bi da zastraše Severnu Koreju. Pjongjang je već nekoliko puta uspešno lansirao balističke rakete, a uz to razvija i nuklearne tehnologije. Potpuno je jasno da sankcije koje su uvele SAD i UN ne mogu da obuzdaju Severnu Koreju. Seul i Vašington i dalje tvrde da razvoj nuklearnog programa ne doprinosi jačanju bezbednosti Severne Koreje, već da mu naprotiv šteti.“
Tokom ovih vojnih vežbi SAD i Južna Koreja će odrađivati zadatke koji simuliraju operaciju „fizičke likvidacije“ i uništavanje nuklearnih objekata. Na taj način, oni bi hteli da pokažu predsedniku Severne Koreje Kim Džong Unu da će, ako već sankcije nemaju efekta, oni pribeći krajnjim merama za obuzdavanje svih nuklearnih ambicija njegove zemlje. Logika Vašingtona i Seula je ostala ista: u slučaju da nastavi sa razvojem nuklearnog programa, režim u Pjongjangu će na kraju biti uništen. Zajedničke vojne vežbe su pokazatelj najsurovije opasnosti na vojnom i psihološkom planu.
Naravno, iz perspektive SAD i Južne Koreje, vežbe sa jedne strane mogu da podstaknu Severnu Koreju da krene da jača svoje potencijale, a sa druge strane, oni silno žele da uplaše sadašnjeg predsednika.
„U ovakvim okolnostima, Kina bi morala da nastavi da ulaže napore kako bi rešila ovaj problem putem pregovora, jer vojnim sredstvima ovaj problem ne može da bude rešen. Eskalacija vojne napetosti nije potrebna ni Korejskom poluostrvu, ni regionu u celosti, a posebno ne Južnoj Koreji“, kaže kineski stručnjak Džan Debin.
Nije u potpunosti izgubljena prilika da se problem reši dijalogom i ne bi trebalo dizati ruke od pregovora. U sadašnjim uslovima, kada napetost samo raste, sve veća je i potreba da se nađe miran put za rešenje krize.