Ta mreža deluje nekada javno, a nekada tajno, a kako bi se ostvarili što veći uticaj i zarada, povezivanje se vrši pre svega na najvišim nivoima, finansiranjem stranaka i izbornih kampanja, ulažući podjednako i u vlast i u opoziciju, ne ostavljajući prostor za rizik da posao bude ugrožen ukoliko se vlast promeni.
I mada su istrage o farmako-mafiji veoma skupe, nekoliko otkrivenih afera dokazalo je da velike farmaceutske kuće podmićuju političare i lekare širom sveta.
Posledice uticaja farmaceutskog lobija vidljive su od najjednostavnijih primera — prepisivanja lekova određenih proizvođača, prodaje preparata po većim cenama od realne, dobijanja dozvole za registraciju preparata, pa do distribuiranja neregistrovanih, neproverenih medikamenata ispod šaltera apoteka.
Farmaceutsko tržište cveta omogućavajući bogaćenje na račun običnih ljudi kojima se plasiraju preparati za koje se samo pretpostavlja da nisu štetni, od raznih vitamina i dodataka ishrani do lekova i vakcina.
Široka upotreba antibiotika i prepisivanje preparata sumnjive sadržine doveli su do toga da u svetu godišnje umre 100.000 ljudi, dok 2 miliona dobije teška oboljenja.
U Srbiji godišnji obrt 700 miliona evra
Velika afera „Kraba“ koja je bila aktuelna pre nekoliko godina, kada su pritvoreni lekari Instituta za onkologiju i radiologiju, dokazala je da i srpsko zdravstvo nije imuno na uticaj farmaceutskih giganata.
„Činjenica je da su lekovi neizostavan i neizbežan vid terapije mnogih bolesti. Samim tim, lekari su u stalnom kontaktu sa predstavnicima farmaceutskih kompanija koje proizvode te lekove, pa je jasno da dolazi do situacija koje omogućavaju postojanje konflikta interesa, odnosno uticaja na lekare koji koriste češće neke lekove određenih kompanija nego neke druge, iako čak ne postoji ni neka terapeutska indikacija“, ocenjuje za Sputnjik predsednik udruženja „Lekari protiv korupcije“ Draško Karađinović.
On ističe da su na meti pritisaka farmako-lobija često i farmaceuti, odnosno apotekari.
„Pre nekoliko godina, farmaceutske kompanije počastile su ’Apotekarske ustanove‘ atraktivnim aranžmanom kada je više od 100 farmaceuta iz ’Apotekarskih ustanova‘ otišlo u Brazil na neki kongres“, podseća Karađinović.
Na farmaceutskom tržištu u Srbiji godišnje se obrne oko 700 miliona evra, a od toga se uveze lekova u iznosu od 400 miliona evra. Ogroman finansijski ulog i interes podloga je za stvaranje tesne i velike sprege između svih igrača u lancu farmakološke industrije.
„Pritisak se vrši i na članove parlamenta i vlade. Recimo u Srbiji je prisutno gašenje domaće proizvodnje određenih lekova i medicinskih preparata. Najbolji primer je državna kompanija ’Galenika‘, koja je nekada snabdevala 80 odsto tržišta, a sada je u stečaju i ima obaveze prema poveriocima u iznosu od 200 miliona evra. Dakle, sasvim je moguće da se domaća proizvodnja ugasila kako bi se otvorio put uvozu, što naravno nije bilo izvodljivo bez nekih određenih političkih uticaja i delovanja političkih krugova“, objašnjava Karađinović.
Top-10 svetskih farmakoloških giganata
Časopis „Forbs“ objavio je listu Top-10 farmaceutskih kompanija na osnovu prodaje, profita, aktive i tržišne vrednosti. Na prvom mestu je globalni gigant „Džonson end Džonson“ sa prodajom od 74,2 milijarde američkih dolara i profitom od 16,3 milijarde.
Na drugom mestu je „Fajzer“, sa profitom od 9,1 milijardu i tržišnom vrednošću od 211,7 milijardi. Profit švajcarskog „Novartisa“ je 10,1 milijardu, a tržišna vrednost 272,6 milijardi, i to ga stavlja ne treće mesto.
Za njima slede „Roš holding“, na petom mestu je „Merk i Ko“.
Na šestom je „Sanofi“ i od sedmog do 10 mesta su „Glakso Smit Klajn“, „Astra Zeneka“, „Eli Lili i Ko“ i „AbbVie“.
Siva eminencija novog svetskog poretka
Postojanje nevidljive i teško dokazive sprege koja funkcioniše na globalnom nivou i u koju su umešani politačari, farmaceuti i lekari otvorila je put brojnim teorijama zavere. Od postavke da su mnoge teške bolesti, uključujući sidu i rak, izmišljene i veštački stvorene, do teorije da je zapravo farmaceutski lobi siva eminencija novog svetskog poretka.
Zagovornici ove teze pozivaju se na slučaj „Rokfeler“.
Poznato je da je dvadesetih godina 20. veka porodica Rokfeler finansirala farmaceutsku kompaniju „I. G. Farben“ koja se pred Drugi svetski rat udružila sa švajcarskim konglomeratom „Bazel IG“. Kompanija „Farben“ navodno je finansirala Adolfa Hitlera i održavala „dobre veze“ sa njim.
Nakon rata, baš zbog te činjenice, konglomerat je razbijen, a od kompanija koje su od njega nastale u međuvremenu su formirani „Bajer“ i švajcarski „Novartis“.
Veruje se da su ogranci tih kompanija danas višestruko povezani, kako međusobno tako i sa polugama vlasti u nekoliko najjačih evropskih država.
