Naime, iako je otpad počeo da se odvozi sa prethodne lokacije u Novi Sad, još uvek nije jasno o kakvoj vrsti materija se radi, kao ni da li je došlo do kontaminacije gradskoj jezera u Beloj Crkvi i okolnog zemljišta.
Ekološka katastrofa pretila mesecima
Građani Bele Crkve mesecima su muku mučili sa nelegalnim poslovanjem firme „Eko 21“, koja je mimo svih propisa i dozvola skladištila otpad u hangarima nekadašnje fabrike „21 maj“.
I pored pisanja peticije, brojnih apela i podnošenja prijava nadležnima od maja do oktobra, meštani su imali problema sa disanjem. Bili su u panici, ne znajući šta se krije iza hala stare fabrike.
„Već danima šleperi opasan otpad odnose u pravcu Novog Sada“, potvrđuje za Sputnjik predsednik udruženja građana „Aurora“ Milan Belobabić, i ističe da nije jasno zašto je bilo potrebno toliko vremena da se problem reši, jer je slučaj bio prijavljen još u maju.
Građani upali u napuštene hangare
Iako je pokrajinski inspektor po prvoj prijavi utvrdio da je u halama uskladišten opasan otpad — a to je izlaskom na teren kasnije utvrdila i republička inspekcija — opasne materije su sve donedavno bile uskladištene u neposrednoj blizini gradskog jezera.
„Tek posle poziva republičkom inspektoru, rečeno nam je da je 20. septembra u vanrednoj kontroli utvrđeno da se u halama nalazi velika količina opasnog otpada, kao i da je data preporuka pokrajinskom inspektoru da zabrani njegovo dalje skladištenje i da se odnese sa te lokacije. U narednim danima, neprijatan miris se pojačavao, a pokrajinski inspektor je i dalje izbegavao da nam kaže o čemu se radi — stalno je prebacivao priču na neke okolne firme koje tu rade, i ponavljao da postupa po prijavi zbog mirisa hemikalija, a ne zbog neispravnog skladištenja opasnog otpada“, kaže Belobabić.
Srbija nema nijedno skladište opasnih materija
U međuvremenu, građani Bele Crkve su se sami organizovali i — ušli u napuštene hangare.
„Na fotografijama koje su nam dostavili, vidi se da je reč o pesticidima i medicinskom otpadu“, kaže Belobabić za Sputnjik, i naglašava da su još uvek nerešena neka veoma važna pitanja.
„Zašto nije urađena analiza voda i kontaminiranog zemljišta? Zašto je analiza vazduha urađena kasno, kada je otpad već počeo da se odnosi, a ne ranije? Zašto ne postoje podaci o tome koja količina otpada je bila uskladištena u maju, julu, septembru… Kao i sad, kad je konačno počelo njegovo izmeštanje? Koji je sastav tih materija? Gde se sve to odnosi? U Srbiji ne postoji nijedno skladište opasnog otpada…“, pita se Milan Belobabić.
Na sva njegova pitanja, Sputnjik je pokušao da dobije odgovore, ali iz Ministarstva za zaštitu životne sredine do zaključenja ovog teksta nije stigao nikakav odgovor.
Izlivanje opasnih materija
U odgovoru pokrajinske Inspekcije za zaštitu životne sredine naglašeno je da je firma „Eko 21“ prestala sa preradom opasnog otpada, da je preostali otpad počeo da se uklanja, i da bi trebalo da bude kompletno uklonjen do 25. oktobra.
Na pitanje da li će biti izvršena analiza vodotokova i zemljišta, u odgovoru inspektorata se navodi:
„Prema sadašnjem stanju, nije uočeno curenje ili izlivanje opasnog otpada iz ambalaže u kojoj se nalazi, te nije moglo doći do kontaminacije okolnog zemljišta, ali po uklanjanju celokupne količine otpada još jednom će se obići cela lokacija i ukoliko bude indicija da je moglo doći do kontaminacije okolnog zemljišta i vodotokova, biće naloženo da se urade odgovarajuće analize.“
Opasan otpad je svuda!
Alarmantan je podatak da na teritoriji Republike Srbije postoje ogromne količine opasnog otpada, privremeno uskladištenog na različitim lokacijama, koje predstavljaju ogromnu opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Prema podacima Nacionalne strategije za upravljanje otpadom, procenjuje se da je količina opasnih otpadnih materija koja se stvara u Republici Srbiji oko 100.000 tona godišnje, dok takozvano „istorijsko zagađenje“, nastalo radom fabrika u prošlosti, iznosi takođe oko 100.000 tona.
Kako u našoj zemlji ne postoji nijedno skladište za uništenje opasnog otpada, fabrike takve štetne materije u ovom trenutku mahom skladište privremeno, i to unutar sopstvenih fabričkih krugova ili na lokacijama koje pripadaju njihovoj firmi. To se najčešće čini neprikladno i nepropisno.
Kompanije koje imaju novac, izvoze opasni otpad u zemlje Evropske unije, gde se on uništava. Najčešće se izvoze farmaceutski otpad, otpad od boja i lakova, ulja i uljne emulzije, otpad iz hemijske industrije. Izvoz se u najvećoj meri realizuje preko posrednika, ali su ti procesi skupi.
Nacionalnom strategijom Srbije za upravljanje opasnim otpadom predviđeno je da se pitanje prerade i skladištenja opasnog otpada trajno reši do 2019. godine.
U međuvremenu, iz preduzeća koja više ne rade, uklonjeno je oko 900 tona štetnih otpadnih materija.
Državna tajna
U Srbiji, pored toga što ne postoje skladišta opasnog otpada, ne postoji ni karta opasnih mesta sa privremeno uskladištenim otpadom — pre svega jer se lokacije deponija sa opasnim materijalima stalno menjaju, a neke od tih deponija čak imaju status državne tajne.
U ekološki najopasnije industrijske grane, koje stvaraju najveću količinu opasnog otpada spadaju: energetika, hemijska industrija, prehrambena industrija, industrija ambalaže i farmaceutska industrija.
Procenjuje se i da se u Srbiji godišnje baci 9.600 tona medicinskih otpadaka, lekova, vakcina, seruma, špriceva, narkotika, zavoja… Od svega navedenog, čak 20 odsto čini izuzetno opasan i infektivan otpad.
