Fabrike za spaljivanje smeća su samo delimično popravljale situaciju. Prilikom spaljivanja otrovnih materija kao što su pesticidi, živa, medikamenti, boje, lakovi i kućna hemija, ljudi su dobijali onkološke bolesti, bolesti krvi i disajnih organa. Bez obzira na efikasno smanjenje otpada, ispostavilo se da ovaj način nije bezopasan. Zato su razvijene zemlje prešle na razdvojene vidove smeća kako bi smanjile obim otpada koji se zakopava. Danas se u svetu glavni akcenat stavlja na maksimalnu moguću preradu smeća. Osim toga, razvijaju se tehnologije koje omogućavaju spaljivanje otpada u polju plazme. S jedne strane, to jeste skupo, ali ovaj proces istovremeno omogućava pretvaranje otpada u električnu energiju. Od smeća se može dobiti gorivo poput niskokaloričnog uglja. Ipak, spaljivanje je moguće za određene frakcije smeća, smatra naučnik-ekolog, savetnik predsednika RAN Aleksej Jablokov:
Prema spaljivanju se odnosim s oprezom. Da, neke frakcije smeća, grubo rečeno, drvene – mogu se spaljivati. Spaljivanju treba da prethodi sortiranje. Da, to pruža mogućnost za dobijanje dodatne električne energije. U nekim gradovima se zahvaljujući spaljivanju otpada dobija 15-20% električne energije, toplote. To je ozbiljno. Ali ne mislim da je perspektivno u širokom smislu, u svetskim razmerama. Da, time se treba baviti, ali to nije rešenje problema.
Ne samo to, obim pomorskog saobraćaja skoro svuda izaziva zagađenje mora i okeana, između ostalog naftom i naftnim derivatima. Detaljno istraživanje okeana je pokazalo da su na starim maršrutama „ugljenog transporta“ ogromni prostori morskog dna beživotni zbog izbacivanja pepela. Sad su ih zamenili brodovi koji rade na mazut. Kad se to sabere vidi se da milioni tona otpada imaju negativan uticaj na život svetskog okeana. I kako pokazuje praksa, međunarodni sporazumi za likvidaciju i sprečavanje razlivanja nafte imaju nisku efikasnost.
Kad je reč o Rusiji, ozbiljni problemi sa zagađenjem od naftnih derivata se pojavljuju u Kerčenskom moreuzu, kaže direktor programa za zaštitu prirode opšteruske društvene organizacije „Zelena patrola“ Roman Pukalov.
Nivo antropogenog opterećenja moreuza između Krimskog i Tamanskog poluostrva je već prilično visok. Tamo je i dalje aktuelna preopterećenost naftom na sidrištima plutajućih baza. U Kerčenskom moreuzu se 2007. godine izlila nafta samo s malog tankera od pet hiljada, a kad bi se prevrnuo „stohiljadaš“ – to bi bila katastrofa za celo Crno i Azovsko more.
U celini, svetska politika treba da bude usmerena na smanjivanje obima otpada koji se stvara. U vezi s kućnim smećem potrebna je minimum 50-procentna sekundarna obrada, uglavnom u fabrikama za preradu smeća. Ako je reč o industrijskom otpadu, ovde treba rubljom ili dolarom udariti po biznisu. Ako se otpad skladišti kao „mrtav teret“ – treba da budu uvedene kazne za nanošenje štete prirodi u najmanje desetostrukom iznosu. Ukoliko postoji politička volja plus ekonomska isplativost, vrlo je moguće prestati s uništavanjem sopstvene sredine.
