Kao drugi važan zadatak stručnjaci izdvajaju borbu protiv avganistanske trgovine drogom. Oni podsećaju da je trgovina narkoticima u toj zemlji porasla nekoliko desetina puta, otkako je u tu zemlju ušla koalicija na čelu sa SAD.
„Kabul se i ranije obraćao Rusiji za pomoć, jer je tamo situacija izuzetno teška. Prema poslednjim podacima Ujedinjenih nacija, samo tokom prošle godine u Avganistanu je bilo 26.000 terorističkih napada. Država je praktično uništena, ne postoji. I, naravno, kakvu god pomoć da pružimo, oni će nam biti zahvalni“, kaže za Sputnjik Aleksandar Vavilov, doktor istorijskih nauka i profesor na Diplomatskoj akademiji ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Prema njegovom mišljenju, Rusija je i sama zainteresovana da pruži pomoć Avganistanu, naročito kada je reč o nacionalnoj bezbednosti zemlje.
„Avganistan je naš neposredni sused. Pritom, granica ide kroz planine, a planine je veoma teško kontrolisati. Sada direktna opasnost preti od DAEŠ-a, jer bi ta teroristička organizacija mogla da preko Avganistana pronikne u druge susedne države. Zbog toga mislim da je veoma važno da Rusija pomogne Avganistanu. Mi smo zainteresovani da kod naših suseda bude sve dobro, jer se to odražava i na nas. Zato, ako mi možemo nešto da učinimo, moramo to i da uradimo i to ne bi trebalo dovoditi u pitanje“, smatra Vavilov.
Kada je reč o velikim ruskim investicijama u avganistansku privredu, analitičari kažu da je to pitanje prilično „teško i kompleksno“ i podsećaju da je Rusija u više navrata predlagala međunarodnim akterima, koji su u Avganistanu, zajedničke projekte, ali je svaki put nailazila na otpor.
Podsećanja radi, Kabul je predložio Moskvi da obnovi 124 objekta u toj zemlji i pomogne nacionalnu ekonomiju. Mnoge od tih objekata gradili su sovjetski stručnjaci. Konkretno, tunel „Salang“, Kombinat za proizvodnju hleba u Kabulu, politehnički univerzitet, fabriku za remont automobila „Džangalak“, kao i elektranu u gradu Puli Humli.
Ranije su u ruskom Ministarstvu energetike saopštili da je oko 30 ruskih firmi spremno da investira u projekte u Avganistanu, uprkos tome što u zemlji i dalje traje građanski rat. Kabul, sa svoje strane, obećava podršku ruskom biznisu.
Međutim, problem je u tome što se ruski biznis u Avganistanu suočava sa velikim problemima, s obzirom na to da u zemlji ne postoji jedinstven centar vlasti. Prema procenama američkih službi, avganistanske snage bezbednosti trenutno kontrolišu manje od šezdeset odsto zemlje, talibani oko deset, dok su preostali delovi Avganistana poprište sukoba vladinih i pobunjeničkih snaga. Upravo zbog takve situacije ne bi trebalo očekivati velike ruske investicije u tu zemlju, smatraju analitičari.
U Centru za izučavanje savremenog Avganistana naglašavaju da je glavna smetnja za investiranje u avganistansku privredu nerešeno pitanje bezbednosti, kao i (ne)stabilnost u regionu.
Podsećanja radi, većinu objekata o kojima se sada govori Sovjetski Savez je izgradio u periodu od šezdesetih do osamdesetih godina prošlog veka. Posle izlaska sovjetske vojske iz Avganistana 1989. godine zemlja se našla u građanskom ratu, a mnogi infrastrukturni objekti su delimično ili potpuno uništeni.
Sukobi u Avganistanu su nastavljeni 2001, a iste godine su vojne trupe SAD ušle u tu zemlju kao odgovor na terorističke napade od 11. septembra u Njujorku i Vašingtonu.
Ruski analitičari ponudu Kabula Moskvi sada povezuju i sa sve manjim interesovanjem SAD za Avganistan i najavama da bi Amerikanci mogli „zavrnu slavine“, a takođe i da povuku vojne trupe iz regiona.
