Dogovor u vezi sa nuklearnim programom Irana, koji otvara mnoge diskusije, ili simbolično približavanje sa Kubom, koje je nesumnjivo kontraverzno, vode do toga da američki predsednik sve više izaziva saosećanje nego kritiku, piše portal „Šta oni kažu o SAD“.
U međuvremenu, Rusija i Avganistan približavaju stavove, ukazujući na neuspehe najmoćnije države sveta.
Ruska vojna intervencija u građanskom ratu u Siriji iznenadila je Amerikance. Dosad je američki odgovor na ovo bio prekid neefikasnog programa treninga opozicionara-protivnika Bašara el Asada, kao i slanje modernijeg oružja. Neće biti iznenađenje ako teroristi Islamske države naprave video-snimak, gde će se videti da koriste antitenkovsko oružje koje proizvodi američka kompanija „Rejteon“.
A sada je red na Avganistan. Znaci su jasni.
Od vremena kada je tehnokrata Ašraf Gani prilično teško osvojio predsedničke izbore 2014. godine zemlja je upala u tešku regresiju. Savez ratobornih međusobno podeljenih plemenskih vođa konstantno je u sukobu za prevlast. Kako bi se kako-tako ova situacija makar olakšala, bilo je sprovedeno nekoliko (ne)uspešnih mera: na primer, jedan od etničkih Uzbeka Abdul Rašid Dostum je postao potpredsednik. Pomenuti Dostum predstavlja svega 10 odsto populacije i ponaša se veoma okrutno.
Zapravo, najveći simbolički poraz u Avganistanu tokom čitavog postameričkog perioda naterao je Obamu da zadrži trupe tamo do isteka svog mandata. Krajem septembra, talibani su proširili svoju teritoriju, odnosno spisak osvojenih gradova, upisavši na njega i region Helmand na jugu zemlje i dodajući tu i važan regionalni centar Kunduz.
Okupacija je trajala nekoliko dana, bila je praćena američkim avio-udarima (kada je pogođena bolnica). Ovaj napad je pokazao da su, posle mnogo godina podela unutar talibanskog pokreta i smrti njihovog lidera, oni ipak spremni da se vojnim putem izjasne kao politički igrači.
Već smo bili svedoci cene odbijanja razmeštanja vojske nakon 11. septembra u Iraku, državi čija je vlada sada spremna da uđe u savez sa Rusijom u borbi protiv ID, svega četiri godine nakon povlačenja najvećeg dela američkih trupa.
Za one koji poštuju istorijske paralele, važan podsetnik je to što talibanski pokret i postoji zbog toga što su Amerikanci podržali pobunjeničke partizanske odrede koji su tamo ostali nakon povlačenja sovjetskih trupa iz Avganistana 1989. godine. Vakuum su napravile SAD, koje su i bile okidač za građanski rat i aktivnosti militantnih grupa povezanih sa oblastima u kojima su dominantni Paštuni (iranski narod koji nastanjuje Avganistan i Pakistan), koje je ohrabrio susedni Pakistan.
Sa sledećom godinom koja donosi i predsedničke izbore, Barak Obama će izgleda igrati na kartu na koju je igrao i njegov prethodnik Džordž Buš, koji je probleme zaveštao sledećem stanovniku Bele kuće. Ovo teško da se može dopasti potencijalnim kandidatima iz tabora demokrata.
