Eksplozije u Kabulu prekinule su mirne demonstracije pripadnika naroda Hazara, persijsko-šiitske manjine u Avganistanu, navodi „Dojče vele“.
Protest je održan zbog planova vlade da promeni planirani tok jednog dalekovoda, koji je najpre trebalo da ide kroz oblasti koje naseljavaju ovi šiiti i donese im ekonomski boljitak i radna mesta. Iako se u prvom trenutku moglo pomisliti da su napad izveli sunitski talibani, u pitanju je jedna druga sunitska ekstremistička grupa — globalno prisutan DAEŠ. Ovime ta paramilicija stupa na veliku scenu i u nestabilnom Avganistanu.
Prema navodima medija, tokom juna su stotine ljudi izbegle iz avganistanske pokrajine Nangarhar nakon višednevnih žestokih borbi između milicije DAEŠ-a i vojske. Sukobi su počeli nakon 24. juna, kada su borci DAEŠ-a napali jedan kontrolni punkt vojske u distriktu Kot.
Više od 160 napadača DAEŠ-a je pritom ubijeno, tvrde zvaničnici. Napadači su zapalili oko 90 kuća, ali ih je vojska potisnula. Ipak, lokalno stanovništvo protivreči ovim navodima.
„Tada su neki stanovnici sela stali na snagu vlade. Ipak, DAEŠ se vratio i osvetio se“, opisao je za „Dojče vele“ situaciju devetnaestogodišnji Hekmatjar, stanovnik Kota.
U martu je predsednik Avganistana Ašraf Gani nakon jedne vojne operacije izjavio da je DAEŠ u njegovoj zemlji poražen. Nakon napada u subotu je najavio „osvetu“. Prema procenama američke vojske, trenutno u Avganistanu boravi oko 3.000 boraca vernih DAEŠ-u. Većina se navodno nalazi u pograničnom regionu sa Pakistanom.
DAEŠ najveći problem za talibane
Kabul i Vašington smatraju da su talibani i dalje veća opasnost. Ipak, poslednja dešavanja upućuju da DAEŠ jača nauštrb talibana i da je avganistanska vlada potcenila jačinu ove terorističke organizacije.
Takozvani kalifat je proglašen u Iraku i Siriji, a džihadisti kontrolišu i velike delove Libije.
Međutim, sve vreme veliki broj regruta dolazi upravo iz Avganistana.
Mnogi su došli kao „dezerteri“ talibana, priključujući se globalno trenutno jačem igraču.
Stručnjaci za bezbednost strahuju da će zbog cepkanja talibana sve više frustriranih militanata prebeći u DAEŠ.
„DAEŠ je trenutno najveći problem za talibane. On sve više dobija na veličini, a razlog su i interne borbe za vlast među talibanima“, kaže za „Dojče vele“ Zigfrid Volf iz Instituta za južnu Aziju iz Hajdelberga.
Početkom jula je američki predsednik Barak Obama obustavio planove prema kojima broj američkih vojnika stacioniranih u Avganistanu do kraja 2016. godine treba da bude smanjen na 5.000. Umesto toga, do kraja njegovog predsedničkog mandata u januaru 2017, u zemlji treba da ostane oko 8.400 američkih vojnika. To jeste znak da je Kabulu i dalje potrebna podrška, kažu stručnjaci, ali i znak rastuće zabrinutosti zbog jačanja terorista.
Vahid Mazda, stručnjak za pitanja talibana, veruje da prisustvo međunarodnih snaga neće sprečiti DAEŠ da regrutuje borce iz manjih islamističkih grupacija u zemlji. On ipak smatra da DAEŠ neće u Avganistanu razviti snagu kakvu ima na Bliskom istoku.
„DAEŠ i talibani su ideološki i kulturološki veoma različiti. Ali DAEŠ može pronaći neke pristalice i to su već učinili. Za DAEŠ je centralna Azija atraktivna jer tamo postoje brojni diktatori i neke ekstremističke grupe. Oni su pokazali spremnost da se priključe DAEŠ-u kako bi srušili regionalne režime“, kaže Mazda u intervjuu za „Dojče vele“.
Talibani i DAEŠ su međusobno zavađeni uprkos tome što u obe grupe dominiraju sunitski ekstremisti. Eksperti smatraju da je savez između dve ekstremističke grupe malo verovatan iako bi moglo doći do određenog stepena saradnje.
„Sigurno postoje ideološka približavanja dveju grupa, ali na drugoj strani postoji jednostavno mnogo faktora koji govore protiv mogućnosti partnerstva ili čak saveza“, kaže Majkl Kugelman, stručnjak za Avganistan iz vašingtonskog Centra „Vudro Vilson“.
„Dojče vele“ navodi da u javnosti postoji čak i suprotna teza — možda bi jačanje DAEŠ-a u Avganistanu konačno moglo da dovede talibane za pregovarački sto kako bi se okončao decenijski konflikt.
