Kosovo je odavno označeno kao „evropsko uporište“ za pripadnike DAEŠ-a (Islamske države), a broj ljudi koji su se vratili sa sirijskog ratišta boreći se pod zastavom ove terorističke grupe — svakim danom raste. Kosovo tu ne može mnogo toga da uradi, pre svega jer su mnogi od njih bili pripadnici nekadašnje OVK, a i dan-danas su „utkani“ u kosovsko društvo kao heroji oslobodilačkog rata protiv „srpske okupacije“.
To im svakako ide u prilog da lako nalaze „jatake“, pa ih je utoliko teže otkriti. Hapšenja su neznatna naspram broja onih koje ovi ljudi uspevaju da regrutuju. Granice prema Albaniji i Makedoniji su porozne, a kampovi za obuku dobro skriveni. „Obučeni“ novi ratnici se šalju ili na sirijska ratišta ili u samoubilačke misije po svetu. Hapšenje dvojice Albanca koje je francuska policija dovela u vezu sa napadom u Nici samo govore da je ćelije radikalnih islamista nemoguće potpuno kontrolisati.
Sa ovim poslednjim slaže se i Fadil Lepaja, direktor Centra za balkanske studije u Prištini, koji u razgovoru za Sputnjik kaže da su pripadnici DAEŠ-a globalan problem, a ne samo problem Kosova ili Albanije. On dodaje da Kfor i sve nadležne službe prate povratnike sa sirijskog ratišta, ali da je nemoguće unapred predvideti sve niti kontrolisati granice bez opšte saradnje.
„Bez sveopšte saradnje između susednih država Balkana i njihovih bezbednosnih struktura, te saradnji sa NATO, i globalnom antiterorističkom koalicijom, to je nemoguće. Postoje desetina njih sa Kosova koji su bili na ratištima u takozvanoj Islamskoj državi i oni se pomno prate u koordinaciji sa regionalnim službama. Ali ne može sve da se predvidi i uvek ima ovakvih slučajeva. Jednostavno, to se ne da sprečiti i takvih ima i iz drugih zemalja. To je globalni rat i mislim da je to problem svih, ne samo nas. “, kaže on.
Sa Kosova, ali i iz Albanije, Bosne i Sandžaka, prema nezvaničnim podacima, svakodnevno na ratišta u Siriju odlazi na desetine mladih, sposobnih momaka. Većina omladine vrbuje se i preko besplatnog školovanja u zemljama arapskog sveta koje podržavaju islamske teroriste. Oni se kasnije ubacuju u takozvane „ćelije“ pre svega po evropskim zemljama, gde se po potrebi uključuju u terorističke akcije DAEŠ-a.
Stručnjaci upoznati sa ovom tematikom kažu da je vrlo teško i zapadnim službama da razaznaju ko je pripadnik ovih grupa, a ko ne, jer su uglavnom u pitanju obrazovani mladi ljudi, koji imaju „čistu“ prošlost.
Obično se za njihovu vezu sa DAEŠ-om saznaje kasnije, kada se stvari već otmu kontroli. Drugi problem je, ako pričamo o Albancima, i taj što su neki od njih već godinama žitelji EU, pa s te strane i nisu podložni proverama. Oni se obično koriste kao „vezisti“ u ovim terorističkim grupama tako što se preko njih prenose planovi o daljim akcijama. Njih je gotovo nemoguće locirati, a dodatni problem pravi i činjenica da su vrlo mobilni, to jest, da zbog posla često menjaju mesto boravaka, pa čak i državu unutar EU.
