Pretnja od terorističkih napada postoji u celoj Evropi, pa i na Balkanu, gde svaka od zemalja regiona može biti meta, što pokazuje i podatak da je jedan od osumnjičenih za učešće u terorističkim napadima u Parizu 7. oktobra bio registrovan na graničnom prelazu Preševo. Stručnjaci za terorizam s kojima je razgovarao Sputnjik ukazuju da su glavne opasnosti prisustvo islamista u zemljama regiona koji regrutuju ljude za odlazak na sirijsko ratište i teškoće u identifikovanju potencijalnih terorista među izbeglicama koje prolaze regionom. Spasava nas, kažu, to što su za teroriste medijski mnogo atraktivnije velike evropske metropole.
Makedonski stručnjak za bezbednost Vladimir Pivovarov upozorava da terorističke organizacije nalaze načine da infiltriraju svoje ljude u masu ljudi koji zbog rata ili iz ekonomskih razloga beže sa Bliskog istoka, a da je problem što zemlje regiona nemaju mogućnost da provere podatke o kojim se ličnostima radi.
„Mi imamo sada problem između ljudskih prava, s jedne strane, i bezbednosti samih država. Političari regiona, rukovodioci svih država moraju jednom raščistiti s tim pitanjem: da li ćemo ljudska prava staviti nauštrb mogućnosti da se teroristi slobodno kreću ovim prostorima i da mi jednog dana budemo meta terorističkih akata“, kaže naš sagovornik.
Prema rečima Pivovarova, sve zemlje regiona od kojih mnoge učestvuju u međunarodnim mirovnim koalicijama, takoreći su legitimna meta za moguće terorističke akte. S druge strane, njihove bezbednosne službe su slabe, iz raznih, bilo političkih, bilo ekonomskih razloga.
„Mi smo laka, podložna meta koja može u svakom momentu da bude predmet terorističkog akta kojem ćemo teško odoleti. Prevashodni zadatak naših obaveštajnih službi je prevencija izvršenja terorističkog akta. Stopostotni učinak u borbi protiv terorizma ne postoji, ali svi moramo raditi na preventivi, bržoj razmeni obaveštajnih podataka i pre svega moramo naše službe jednom za svagda reorganizovati tako da im cilj bude odbrana svoje države i naroda, a ne partijske i političke prepirke između onih koji dolaze i onih koji odlaze sa vlasti, odnosno pre svega profesionalizacija“, ističe Pivovarov.
On napominje da slabost službi bezbednosti dodatno otežava ionako tešku kontrolu toga ko je među migrantima potencijalni terorista.
„Ali nadam se da nismo prvi na spisku budućih terorističkih akata, jer iz onoga što je Islamska država proklamovala vidimo da se to odnosi na velike svetske sile, pre svega na tlu Evrope. Njihov cilj je uvek da budu medijski mega-pokriveni u celom svetu i što duže, a njihova logika je da bi to bilo interesantnije i da bi postigli pravi cilj ako se napadi dogode u većim državama i metropolama“, primećuje makedonski stručnjak.
Sprega islamista u BiH sa zapadnim obaveštajnim službama
Ekspert za terorizam iz BiH Dževad Galijašević smatra da je Balkan, kao i EU, destabilizovan pogrešnom američkom politikom koja je izazvala migrantsku krizu, ali i gomilanje NATO trupa na granici sa Rusijom i nestabilnost u Ukrajini. Balkan je, smatra on, ugrožen upravo zbog zapadnih neprincipijelnih politika, što je pokazao napad u Kumanovu, ali i situacija u BiH.
„Čujemo pretnje da jedini stabilni deo BiH, a to je RS, treba da bude ukinut, da Dejton treba da bude raspakovan, pa se u to uključila i supruga Holbruka, tvorca Dejtonskog sporazuma, pa Hilari Klinton, kvaziintelektulaci, Međunarodna krizna grupa i sve to komplikuje situaciju“, navodi Galijašević.
On ističe da je u tom svetlu zemljama regiona najbolje da preuzmu odgovornost za bezbednost unutar svojih granica, a ne da terorizam tretiraju isključivo globalno. Doprinos evropskoj bezbednosti je da učinite bezbednom svoju zemlju, a ona nije bezbedna ako vi izbeglice tretirate samo kao humanitarno pitanje, a ne i kao ugrožavanje bezbednosti vaše zemlje, smatra Galijašević.
Po njegovom mišljenju, sve države regiona su ranjive što zbog nedovoljno izgrađenih institucija, što zbog etničkih i drugih opterećenja, koja pomirenje čine maltene nedostižnim, a „mogu se ličnosti miriti koliko hoće, ali sukobljene političke koncepcije izazivaju trajnu nestabilnost na ovom prostoru“.
Ranjive tačke u Srbiji, kaže Galijašević, dolaze od albanskog, i nacionalističkog, i islamističkog faktora prvo sa Kosova, a onda i sa juga Srbije, Preševa, Medveđe i Bujanovca. Takođe dolaze sa područja Raške oblasti, odnosno Sandžaka.
„Istovremeno, zapadne zemlje, koje bi trebalo da budu partner Srbiji u borbi protiv terorizma i na čiju pomoć Srbija računa, zalažu se da Kosovo bude država, da bude u Unesku, da teroristi OVK brinu o pravoslavnim svetinjama“, kaže on. Dodaje da islamistički faktor ugrožava i opstanak Makedonije, dok su u BiH islamističke tendencije i moć Sarajeva podržani upravo zapadnom političkom voljom. Ugrožena je, smatra, i Crna Gora od islamskog elementa oko Plava i Gusinja i dela albanskog stanovništva. On podseća i na postojanje regrutnih centara za slanje ljudi na sirijsko ratište.
„Odlasci na sirijsko ratište su organizovani. Ne može nekome pasti na pamet — probudio se ujutro i ode ratovati u Siriji. Ne, organizovani su odlasci i iz BiH, i iz Srbije i iz Crne Gore. Naravno da je temelj te mreže podrške teroristima i podrške ID u Siriji i Al Kaidi u Siriji, odnosno Nusra frontu ipak u BiH. Stvarna moć i stvarna logistička podrška dolazi upravo iz Sarajeva, ne samo zbog podrške islamističke vlade BiH, nego i podrške zapadnih obaveštajnih i bezbednosnih agencija koje u BiH potpunosti kontrolišu bezbednosni sektor, pravosuđe, tužilaštvo, sve vojne i odbrambene procese. Pretnja i jeste sprega islamista, terorista sa zapadnim obaveštajnim službama koje povremeno koriste islamiste kao vlastitu geopolitičku pešadiju u raznim sukobima i ratovima“, izričit je Galijašević.
On upozorava da se ti dvostruki standardi i neprincipijelnost moraju jednom obiti o glavu i primećuje da bi „neki na zapadu hteli da se obračunaju sa islamistima u Parizu, ali bi ih pustili da na Balkanu nesmetano rade“.
