Ipak se kreće. To da Kina „za početak“ očekuje 100.000 kineskih turista u Srbiji izgledalo je manje neverovatno samo zato što je rečenicu pre mesec i po dana izgovorio kineski ambasador u Beogradu Li Mančang. A Kinezima nije svojstveno da se zatrčavaju.
Neverovatno je to bilo, pre svega zato što je prošle godine manje od 20.000 kineskih turista posetilo Srbiju. Ali Li kaže da je ta cifra „potpuno realna“. S obzirom na to da Srbija jedina u Evropi ima bezvizni režim sa Kinom i da je najavljeno otvaranje direktne linije Beograd–Peking do kraja godine, sve je moguće. Uostalom, šta je 100.000 Kineza naspram 140 miliona njihovih turista godišnje u svetu. Po tome su ubedljivo broj jedan.
I to kakvih turista. Najboljih platiša.
Ministar trgovine i turizma Rasim Ljajić za Sputnjik kaže da se svaka zemlja bori da privuče deo tih kineskih turista.
„Oni ne samo što su najbrojniji, već su i dobro platežni. U Zapadnoj Evropi oni troše prosečno 1.600 evra, u drugim zemljama nešto manje, ali u svakom slučaju radi se o turistima koje bi svaka zemlja ugostila“, kaže ministar turizma.
I, naravno, nismo jedini koji se bore za taj deo turističkog kolača. Zato pokušavamo da udružimo ponudu sa drugim zemljama regiona, kaže Ljajić, ističući da kineski turisti tokom jednog putovanja žele da obiđu dve ili tri zemlje ili turističke destinacije.
„Retko idu samo u jednu zemlju i zato pravimo turističke programe. Sa Crnom Gorom smo napravili sedam takvih turističkih programa, sad radimo sa Mađarskom i sa BiH, takođe, sve u nameri da deo tih turista dovedemo i u Srbiju“.
On ističe da je prednost Srbije njen bezvizni režim koji ima sa Kinom. Ukoliko bi, napominje on, bila otvorena i direktna avio-linija Beograd–Peking bili bi stvoreni preduslovi za privlačenje kineskih turista.
Mađarska je, kako kaže, tu odmakla najdalje s obzirom na to da postoji direktna avio-linija Budimpešta–Peking. Sa Mađarima se sada radi na zajedničkim programima s obzirom na to da Srbija ima bezvizni režim, a oni direktan let.
Na pitanje za šta su kineski turisti pokazali najviše interesovanja, ministar trgovine i turizma kaže da to uglavnom zavisi od godina starosti.
Mlađi turisti u Evropu uglavnom dolaze zbog šopinga, ali i zabave, a oni bliži pedesetim godinama zbog obilaska kulturno-istorijskih znamenitosti.
„Veliki broj Kineza koji dođe u Beograd poseti Kuću cveća, sve ono što je vezano za bivšu Jugoslaviju. Mi smo zajedno sa BiH u Kini predstavili zajednički turistički proizvod, ’Putevima Valtera‘, što je vezano za turiste starije životne dobi, koji takođe puno putuju“, kaže Ljajić.
Svako zna da ni ovde ni u Kini ne treba posebno objašnjavati ko je Valter, a još manje da ga je na filmskom platnu ovekovečio legendarni Bata Živojinović.
Krajem prošle godine, na sajmu turizma u Šangaju, učešće Turističke organizacije Srbije (TOS) privuklo je više od 70 medijskih kuća iz Kine. Od značaja je bilo i to što je imenovanje čuvene kineske spisateljice Čen Denjan — Madam Čen za promotera turizma Srbije u Kini prenelo više od 800 kineskih medija.
Tada su vodeći kineski portali preneli tekstove o turističkim lepotama Srbije, dok je vesti i postove o našoj zemlji delilo i „lajkovalo“ više od 100.000 korisnika.
Svake godine za 18 odsto poraste broj kineskih turista, pa se 2020. godine očekuje da će van zemlje putovati čak 240 miliona Kineza. Svaki od njih u proseku troši po 1.628 dolara, a polovinu novca daju na šoping.
Kineski turista ima od 30 do 50 godina, zaposlen je i fakultetski obrazovan. Dve trećine turista su žene, a svaki deseti na put vodi i dete. Osnovni motivi za putovanje su šoping, svetski poznati spomenici, zanimljiv doživljaj, zdravstveni turizam… Po destinaciji naprave oko hiljadu fotografija i pošto četiri časa dnevno provode na društvenim mrežama, svuda mora da im se obezbedi besplatan bežični internet, pa i u autobusima. Na svakoj destinaciji očekuju da dobiju brošuru sa osnovnim podacima.
Kinezima, koji su u svetu poznati po grupnom načinu putovanja, izuzetno je važna bezbednost, pogotovo u poslednje vreme.
Tradicionalno, kada je reč o putovanjima po Evropi, kineski turisti su najviše obilazili Francusku i Italiju, a nešto manje Veliku Britaniju. Posle terorističkih napada u Francuskoj u prethodne dve godine, predsednik Kineskog udruženja putničkih agencija u Francuskoj je izjavio da terorizam, nasilje i pljačke teraju Kineze dalje od Francuske.
Međutim, to ne znači da će putovati manje. Kineski radio Internacional preneo je da je početkom februara 70 odsto anketiranih Kineza reklo kako će ove godine putovati u inostranstvo dva puta, neki i više, što je rast od skoro 10 odsto u odnosu na isto vreme prošle godine.
Pokušavamo, kako reče Ljajić za Sputnjik, da idemo u susret njihovim zahtevima, željama, trendovima i navikama. Pripreme su u toku.
