Politiku jednog deteta Kina je uvela krajem sedamdesetih godina prošlog veka, a meru je sprovodila stroga nacionalna komisija, koja je novčano kažnjavala prekršioce, a u nekim slučajevima vršeni su i prisilni abortusi. Dvoje dece su mogle da imaju samo seoske porodice, jedino u slučaju da je prvo dete bilo devojčica, kao i porodice iz etničkih manjina. Politika se nije odnosila na pojedine oblasti kao što su Tibet, Hongkong i Makao. Vlasti su tvrdile da je ova mera sprečila rađanje 400 miliona ljudi i tako dala ključni doprinos naglom ekonomskom razvoju zemlje, što verovatno i nije sporno. Plan je bio da se ta mera sprovodi i narednih pedeset godina.
Međutim, već dvadeset godina kasnije, loše posledice odluke registrovale su Ujedinjene nacije, koje su Kinu svrstale u „društva koja stare“. Tada je udeo starijih od 65 godina premašio sedam odsto, a procenjeno je da će do 2050. godine čak četvrtina stanovništva biti u poznom dobu.
Odličan poznavalac prilika u Kini, novinar „Komersanta“ Mihail Korostikov, za Sputnjik kaže da je i vrh Komunističke partije uvideo da mere ne vode dobrom. Situacija je kulminirala 2015. godine — stopa rađanja u Kini je takva da u proseku jedna žena rodi 1,05 dece, a to je dvostruko manje nego što je potrebno za prostu reprodukciju stanovništva, i to je verovatno najgori pokazatelj u svetu, kaže Korostikov.
„Poređenja radi, prema podacima iz 2014. godine, u Indiji je stopa rađanja iznosila 2,4, a u Americi 1,9. Ovi podaci su bukvalno šokirali kineske stručnjake, jer je početkom 2016. godine Državni odbor za zdravstvo najavljivao sasvim drugačiju stopu — 1,6 po svakoj ženi. Sada kineski državni funkcioneri traže izlaz iz situacije, jer u suprotnom Kinu očekuju teška vremena“, kaže naš sagovornik.
U Kini je 1. januara prošle godine zvanično prestala da važi „politika jednog deteta“, na snagu je stupio zakon koji dopušta svim bračnim parovima da imaju i drugo dete. Zakon je ipak ograničio rađanje većeg broja dece u jednoj porodici.
Međutim, rezultati ukidanja politike „jedna porodica — jedno dete“ zasad nisu vidljivi. Zemlja koja trenutno ima najbrojniju populaciju na svetu sa milijardu i 370 miliona ljudi rapidno stari, suočena je sa neravnotežom u broju muškaraca i žena, i što je jako važno za jednu od najmoćnijih ekonomija u svetu, smanjuje obim radne snage.
Da li je nerealno očekivati zaokret u samo 15 meseci posle 40 godina uredbe koja se duboko urezala u kulturu, pa i u podsvest Kineza? Sagovornik Sputnjika kaže da nije, i da su na ovakav rezultat, ostanak na samo jednom detetu, uticale i druge važne činjenice.
„Na situaciju da se Kinezi ne odlučuju na drugo dete sada utiču drugi faktori, karakteristični za većinu ekonomski razvijenih zemalja. Težnja mladih da se što duže bave karijerom nije zaobišla Kinu. Ovome treba dodati i činjenicu da su mladi nespremni da preuzmu odgovornost“, objašnjava Mihail Korostikov.
Naime, kinesko društvo, kao većina razvijenih na istoku, prihvatilo je najpogubnije posledice nametanja „vrednosti“ zapadne civilizacije. U jurnjavi za materijalnim, deca su postala „luksuz“. Ali bez obzira na uticaj zapadne kulture, Kinezi još uvek poštuju lepu tradiciju — da deca brinu o svojim starim roditeljima, objašnjava Korostikov.
„Porodice koji imaju samo jedno dete često se suočavaju sa problemima, jer jedinci nisu u stanju da izdržavaju roditelje i sopstvene porodice. Zemlja se 2012. godine prvi put u istoriji suočila sa smanjivanjem broja radnika. Broj radno sposobnih smanjen je za 3,45 miliona ljudi. Do 2035. godine, prema zvaničnim prognozama, broj radno sposobnih Kineza će se smanjiti za 11 odsto, a broj penzionera će porasti za 14 odsto“, kaže ovaj stručnjak za Kinu.
On dodaje da kineske vlasti trenutno razmatraju mogućnost produžavanja trajanja plaćenog odsustva radi nege deteta, kao i povećanje dečjeg dodatka, kao dodatnog podsticaja rađanju. Osim toga, država planira da poveća podršku majkama koji su navršile 35 godina i odlučile da rode drugo dete, navodi Korostikov.
„Takođe, moguće je ukidanje mera koje se tiču samohranih majki. Naime, trenutno u većini regiona Kine žene koje nisu dostavile potvrdu o zaključivanju braka moraju da plate ’društveni porez‘, može se reći — kaznu u iznosu od sedam do osam hiljada dolara. Što se tiče surogat materinstva, mogu sa sigurnošću da tvrdim da ono neće biti legalizovano u Kini u bliskoj budućnosti“, kaže Korostikov za Sputnjik.
Kinu muči još jedan problem, sve više stanovnika sreću traži u drugim zemljama, pa i u Srbiji, zemlji sa jednako lošom demografskom slikom. Sumorna statistika kaže da je stopa rađanja u Srbiji za 35 odsto niža od potreba proste reprodukcije stanovništva, a srpske porodice u proseku imaju jedno dete.
Iako na odluku o stupanju u roditeljstvo pre svega utiču socijalno-ekonomski faktori, stručnjaci kažu da se pre svega suočavamo sa dugoročnom, kulturološkom promenom. Ovu sliku, uz sve planirane strategije, biće teško promeniti.
Naš premijer je najavio da će Srbija prvi put pokušati da nešto ozbiljno preduzme na tom polju, ali konkretne mere za promenu demografske slike još nismo čuli. Kakve god one bile, Srbija je u prednosti. Pored toga što je po broju stanovnika neuporedivo veća, Kina je i prostorno neuporediva sa Srbijom.
Sve različitosti koje čine jednu od najvećih zemalja sveta po teritoriji bilo je moguće „držati pod kontrolom“ u strogom režimu koji je diktirala jedna partija. Kapitalizam je uveliko načeo Kinu, kojoj je trebalo nekoliko decenija da uspostavi politiku rađanja jednog deteta. Za borbu protiv bele kuge očigledno će joj trebati mnogo više.
