Stanojević, gostujući u emisiji „Sputnjik intervju“, povodom očekivanja da bi Donald Tramp mogao imati više sluha za interese Srba na Balkanu, ističe da su vrlo jasne granice koje je Vašington postavio kad je reč o ovom regionu.
„Ako naklonjenost Srbiji znači da Amerika neće insistirati na daljem cepanju Srbije, onda možda ni to nije loše. Možda bi neki gori scenario mogao da bude da Amerika smatra da Srbija još može da se podeli, da bi Republika Srpska mogla dublje da potone u Federaciju dok se potpuno ne rasturi. Mi ne znamo ni kakvu on ideju ima sa Kosovom i čemu tamo Srbi mogu da se nadaju“, navodi Stanojević.
Kaže, boji se da Trampu to nije ni interesantno, nego da je Balkan Americi interesantan kao mali poligon na kome oni mogu da se testiraju neka nova oruđa: „Ako uradimo ovo ili ono na tom lakmus prostoru da vidimo šta će da se dogodi, da provere šta će da bude ako se tu odnosi malo zakuvaju“.
Prema njegovom mišljenju, Amerikancima nije najvažnije gde će postaviti neku vojnu bazu, jer mogu brzo da dolete gde god hoće, a mogu da koriste i lokalne baze ukoliko priprete nekoj državi ili to od nje zatraže, pri čemu imaju devet puta veći vojni budžet od Rusije a triput od Kine.
„Njihova politika na Balkanu je više da se urede odnosi na način koji njima odgovara. U Makedoniji više veruju u Zaeva zato što je Gruevski zaista sa njima imao jako loš odnos i prema američkom ambasadoru u Skoplju odnosio se sa nipodaštavanjem. To im smeta, nije im problem kako Gruevski vodi državu, da li je sistem korumpiran — njih zanima da li on prati njihove interese. I zbog toga im odgovara da tamo dođe do promene jer će dobiti na vlasti nekog ko će, bar u početku, biti vrlo spreman da sarađuje“, ocenjuje Stanojević.
Kako dodaje, kad je reč o Rusiji, ona je zadovoljna liderom u nekoj zemlji sa kim ima otvorenu komunikaciju i može da sprovede neku svoju ideju, šta god ona bila, „za početak, da ne budu sankcije protiv Rusije“.
Stanojević veruje da će pitanje sankcija Rusiji biti najveći test za Trampa — hoće li uspeti da ih ublaži, ili će biti primoran da ih zbog Kongresa zadrži tokom celog svog mandata.
Komentarišući niz skandala koji poslednjih nedelja potresaju Vašington vezano za kontakte Trampovih saradnika s ruskim ambasadorom u Vašingtonu Sergejom Kisljakom, ali i zbog tvrdnji Trampa da ga je prethodna administracija prisluškivala pred izbore što je nazvano Votergejtom 2 ili aferom Duboka država, Stanojević kaže da je sve to posledica nesnalaženja nove administracije.
On ipak smatra da se afera prisluškivanja ne može porediti s Votergejtom iz 1974, jer su tada otkriveni prislušni aparati i to je bila očigledna stvar. Danas su načini prisluškivanja otišli mnogo dalje, napominje on ali i primećuje da Tramp nije ponudio nikakve dokaze za svoje navode.
Čitava afera je, smatra Stanojević, pokrenuta kada je nekoliko desničarskih radijskih voditelja počelo da pravi teorije zavere, a Tramp je jedva dočekao da skrene malo priču sa napada na državnog tužioca zbog njegovog susreta s ruskim ambasadorom.
Međutim, nezavisni novinar Mark Levin tvrdi da je bar šest federalnih specijalnih službi pratilo četiri ili više saradnika Trampovog štaba, kao i da se Ministarstvo pravde barem dvaput, u junu i oktobru 2016, ovaj drugi put samo nekoliko nedelja pred izbore, obraćalo tajnom sudu za strani obaveštajni rad da bi dobilo nalog za prisluškivanje Trampovog tima. Levin navodi da su u tome učestvovali FBI, CIA, NSA, služba za krivična dela Ministarstva finansija, Ministarstvo pravde i služba direktora Nacionalne obaveštajne službe.
Na pitanje da li smatra da su Levinovi navodi fabrikacije, Stanojević kaže da ne moraju biti fabrikacije, ali da za to mora da postoji neki trag, dokument da je neko tražio prisluškivanje.
„Ima osnova da se traži prisluškivanje ukoliko postoji sumnja da Trampu pomaže u predizbornoj kampanji neka strana zemlja na bilo koji način. Ali to bez odobrenja ne sme da se radi, a ukoliko je neko zaista prisluškivao a nije smeo, i to radio u ime države ili protivkandidata, onda je to nešto što liči na Votergejt“, kaže Stanojević.
Moguće je, po njegovom mišljenju, i da su Trampovi ljudi iz neiskustva napravili grešku pa to sada „treba nekako ispeglati“.
„To je samo pitanje nesnalaženja Trampove administracije na početku mandata. Oni su grupa koja je došla na vlast, tako da je to iznenađenje i za njih same. Treba im dati vremena da shvate kako taj sistem funkcioniše. Oni se i dalje osećaju kao da nisu dobrodošli u Vašington, ne osećaju se još kao prava vlast. Nenormalno je i nemoguće da američke obaveštajne službe rade protiv predsednika. On je njihov šef“, konstatuje naš sagovornik koji veruje da Tramp još ne razume da obaveštajne službe rade u korist sistema, a ne u korist jednog čoveka i da postoji neka vrsta viševlašća, gde je Ustav iznad svih, pa i iznad predsednika.
Tramp je inače još u predizbornoj kampanji taj sistem nazvao močvarom koju želi da isuši, a koja sada, kako izgleda, pokušava da ga proguta. Problem je, ocenjuje Stanojević, ako krene da isušuje močvaru, pa isuši i zdrave izvore. Nije ta močvara nastala zato što je neko zapustio nego je na mestu kakvo je Vašington neophodna, smatra on.
„Taj sistem ne može da funkcioniše bez određene doze mutnih radnji. Amerika je sklona da se meša u svašta u svetu i da pritom ne bude principijelna nego da na jednom mestu važe jedna pravila koja na drugom ne važe. A kad neko nije principijelan, onda mu je neophodna močvara. Biće neophodna i Donaldu Trampu, koliko god on misli da nije tako“, navodi Stanojević.
Na pitanje šta se može očekivati ako se ispostavi da su tvrdnje za prisluškivanje tačne, Stanojević kaže da bi prva stvar bila da Tramp pokuša da se obračuna sa ljudima iz sistema bezbednosti, ali da će mu uskoro reći: zar ti nisi taj koji kontroliše službe bezbednosti i zašto ih nisi doveo u red.
