Po običaju, 153. večiti derbi bio je sve osim praznika fudbala. Događanja na terenu već su pala u zaborav, ali će se još dugo pričati o gruboj sudijskoj greški, regularnosti lige, dok je divljanje huligana odavno postalo deo folklora.
Dan posle večitog derbija, najavljeno je da bi se i sledeći srpski „derbi“, koji bi trebalo da se odigra 8. marta u Novom Sadu, mogao odložiti jer policija „ne može da garantuje bezbednost gostujućim (Zvezdinim) navijačima“.
Kao da je pratio aktuelna zbivanja u srpskom fudbalu, poslanik ruske Dume Igor Lebedev, koji je i član uprave Fudbalskog saveza Rusije, predložio je da se tuče fudbalskih navijača iz različitih zemalja pretvore u vrstu sporta.
Lebedev je predložio da se, po ugledu na borilačke veštine, gde imamo borbu jedan na jedan pretvorenu u sport, „pretvori u sport i popularna ruska zabava — tuča grupe protiv grupe“ i da se definišu pravila i održavaju takmičenja. On smatra da bi u svakoj „ekipi“ trebalo da učestvuje po 20 takmičara, bez oružja.
Pijaca uzbudljivija od derbija
Sagovornici Sputnjika, što bi rekao Milojko Pantić — „prijatelji fudbala“, partizanovac dr Nele Karajlić i zvezdaš Prljavi inspektor Blaža, autori nekadašnjih navijačkih himni Savezne Republike Jugoslavije i Srbije, kažu za Sputnjik da „srećom“ nisu gledali poslednji večiti derbi.
Dr Nele Karajlić kaže da nema nameru da prati srpsku ligu ni ubuduće, jer je naš fudbal „pao toliko nisko da je mnogo zanimljivije prošetati oko Ade“ i da „mnogo zanimljivijih stvari ima na banjičkoj pijaci“ nego na fudbalskim terenima.
Prema njegovim rečima, ukoliko bi tuče huligana postale sportska disciplina, klubovi iz Srbije bili bi u evropskom vrhu.
„U tom slučaju, Partizanu i Zvezdi bi bilo zagarantovano mesto u Ligi šampiona, a nekad bi mogli da dođu i do nekog četvrtfinala, samo moraju marljivo da vežbaju i da ne zaborave osnovne lekcije: vređanje, udaranje, pljuvanje i zajedničke fizičke akcije — razbijanje kafana, barova, hvatanje protivničkih navijača po ulicama. Sve to bi UEFA trebalo da boduje ukoliko se tako nešto organizuje. Siguran sam da bi tada Zvezda i Partizan dostojno predstavljati srpske huligane na evropskoj, a kasnije i na svetskoj sceni“, kaže dr Nele.
Hrkljuš — plemenita, antička disciplina
U tom slučaju, fudbal nam više ne bi bio ni potreban, smatra on.
„Šta će nam utakmice, onda je fudbal potpuno bespotreban. Fudbal bi mogle da igraju žene, kao u Americi. To je jako popularan ženski sport. Neka one igraju, a mi ćemo se ko ljudi pomarisat“, kaže on.
Jednim od najlegendarnijih skečeva Top liste nadrealista — Hrkljušom, dr Nele je predvideo u šta će se pretvoriti srpski fudbal, a prema njegovim rečima, fudbal koji se danas igra odavno je ispod nivoa hrkljuša.
„Tako da ja ne bih jednu plemenitu antičku disciplinu kao što hrkljuš stavljao u istu rečenicu sa ovim jadnim sportom koji se danas igra na terenu sto puta 70 metara“, kaže on.
Razvijena svest huligana
Svojevremeno, nadrealisti su pre ruskog poslanika „predvideli“ tuče huligana kao poseban, grupni, borilački sport. Dr Nele kaže da ne može da se seti kako je tačno izgledao taj skeč, ali zna da je bilo reči o olimpijadi terorista, i da je jedna od disciplina bila tuča fudbalskih huligana.
„Mislim da smo to radili samo verbalno, s obzirom na to da u to vreme nije bila ovako razvijena svest fudbalskih huligana“, kaže dr Karajlić.
Na pitanje da li bi tuče huligana bile gledanije od derbija Partizana i Zvezde, dr Nele kaže da je pitanje i ko bi gledao te tuče.
„Imam prijatelja Francuza koji strašno voli ragbi i koji ima teoriju o razlici između fudbala i ragbija. Fudbal igraju gospoda koju gledaju huligani, a ragbi igraju huligani koje gleda gospoda. Pre bih gledao ragbi nego fudbal“, kaže on.
Biti ili prebiti
Prljavi inspektor Blaža kaže da je za rešavanje problema fudbalskih huligana jedini model Tačerkin zakon, dok je predlog ruskog poslanika nastavak nasilja, a svi se nadamo da će to jednom prestati i da će se vratiti ono što je nekad bilo da „mama, tata, ćerka i sin mogu ići zajedno na utakmicu“.
Dok se to ne vrati, država mora duboko da uroni u taj problem i doneti zakon koji će garantovati sigurnost običnim navijačima, a onda će, samim tim, i „ovi naši nesrećni fudbaleri početi da igraju bolji fudbal“, dodaje Blaža.
Prema njegovim rečima, ne mora da bude da su događanja na tribini ogledalo države, ali u našem slučaju, izgleda da je to vrlo tesno povezano. Činjenica je da su se svi nesrećni događaji koji su zadesili našu zemlju manifestovali na mlade ljude koji u okršaju sa suparničkim navijačima vide neku svoju svetlu budućnost.
„Stvar je u tome da je nešto trulo u državi Danskoj, što bi rekao Šekspir. Mi smo u stvari u jednoj šekspirijadi ovde u Srbiji gde je stalno nešto biti il′ ne biti, i sve te neke fraze iz Šekspirovih drama se stalno pojavljuju ovde, od toga da je nešto trulo u državi Danskoj do biti ili ne biti, i nikako da se to reši. Izgleda da naša deca, odnosno navijači, pogrešno shvataju to biti ili ne biti, pa se to svodi na ono da biješ ili da prebiješ. Umesto da budeš bolji čovek ovoj zemlji, ili da budeš lošiji“, zaključio je Blaža.
