Pretnja pištoljem igraču Novog Pazara Žarku Udovičiću samo je poslednja u nizu ružnih i opasnih slika koje stižu sa i oko srpskih stadiona.
Huligani, koji nikako ne mogu biti nazvani navijačima, upali su u ponedeljak pre treninga u svlačionicu i, pod navodnom sumnjom da je prodao utakmicu, napali fudbalera. Policija je saopštila da je izvršila uviđaj, napravila zapisnik i predala ga tužiocu.
Potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić, koji je inače iz Novog Pazara, poručuje da bi, ako se ponovi nešto slično, klub trebalo da prestane da postoji. Uprava FK Novi Pazar ogradila se od ovakvih postupaka i navela kako je nedopustivo da se ovakve stvari dešavaju. „Uprava je na hitnom zasedanju donela jednoglasni zaključak o velikim propustima organizacije kluba i donela niz mera kako bi poboljšala organizaciju i funkcionisanje, čime se ovakve stvari ne bi dešavale u budućnosti“, saopštili su iz ovog kluba.
Prema Draganu Kokoviću, sociologu sporta, ovaj slučaj je dokaz kako se konfrontacije iz društva prenose na stadione i sport.
„To je rezultat frustracija koje mogu biti egzistencijalne, ali i pokazatelj dezorganizacije društva. Huligani, osim medijske sfere, uspevaju da se „probiju“ i do svlačionice. To je najbolji dokaz da je fudbal došao do dna. A što je još gore i nada je na dnu“, konstatuje Koković za Sputnjik.
Kriminolog Zlatko Nikolić kaže da je slučaj iz Novog Pazara bizaran zbog upotrebe pištolja, ali da, osim toga, ništa nije iznenađujuće.
„Ništa ovo nije drugačije od poznatih slučajeva prebijanja fudbalera, razbijanja njihovih automobila ili pretnji trenerima. To je opšte stanje srpskog fudbala kojim iz senke vladaju moćnici, prljav novac i interesi“, kaže za Sputnjik kriminolog Zlatko Nikolić.
Profesor Koković kritikuje klubove da nedovoljno rade sa svojim navijačima i upozorava da se konačno mora krenuti u rešavanje problema.
„Fudbal se nikako ne sme posmatrati pod staklenim zvonom. On je deo društva“, dodaje Dragan Koković.
Prema kriminologu Nikoliću, stiče se utisak kako sam fudbal kao takav nije važan.
„Grupe za uticaj, koje nazivamo huliganima, zapravo su privatne paravojske“, oštar je Nikolić.
On podvlači da niko iz uprave Novog Pazara nije kažnjen, a oni su, prema njemu, u ovom slučaju sukrivci.
„Rešenje je primena sankcija prema zakonima koji postoje i rešavanje slučajeva huliganizma ekspresno, a ne posle dve godine, dok se oni u međuvremenu šepure na stadionima. Takođe, rešenje je i privatizacija u sportu, jer bi tada krivično odgovarali i vlasnici klubova“, zaključuje Nikolić.
Osim ovog, u svežem sećanju su i slučajevi da su igrači Crvene Zvezde primoravani da skidaju dresove, da su im automobili razbijeni, a u njih stavljeni šamponi, nakon što su se žalili kako im klub ne obezbeđuje ni minimalne uslove za trening.
U Srbiji postoje zakoni na osnovu kojih bi ovakvi slučajevi mogli da budu sankcionisani, ali se oni ili nedovoljno primenjuju ili su procesi suviše dugi. I onda stalno čujemo „sramota“ ili „nedopustivo“, kad se desi neki slučaj sličan ovoj pretnji iz Novog Pazara. Ali efikasnog rešenja (još) nema.
