Posle raspisivanja predsedničkih izbora, rokovi su počeli da cure, a za predaju kandidature koja mora da bude podržana imenima 10.000 ljudi ostalo je nepunih deset dana. Pred notarima je ovoga puta veliki posao jer svaki potpis mora biti overen do 12. marta u ponoć, i ovaj put to rade sami svuda gde imaju kancelarije. Od 1. marta, naime, posao overe prešao je u potpunosti u ruke notara. Overavanja u opštinama ostaće samo tamo gde nema notara.
Pojedine opozicione stranke, međutim, tvrde da javnih beležnika nema dovoljno i strahuju da neće stići na vreme da overe potpise za svoje kandidate. Neki su čak tražili i menjanje zakona kako bi bio odložen prelazak kompletnog posla u ruke notara. Da li je služba spremna da za kratko vreme overi, kako se procenjuje, najmanje 100.000 potpisa, u slučaju da bude deset kandidata, za Sputnjik je govorio direktor Javnobeležničke komore Miodrag Đukanović.
„Mi smo se za ovo pripremali i pripremili i danas praktično ima više overitelja u javnobeležničkim kancelarijama nego što je to bilo do juče, dok su to radile lokalne samouprave“, kaže Đukanović. U celoj Srbiji su na raspolaganju 152 javna beležnika, 21 pomoćnik i 258 pripravnika. Svi oni su, kako kaže, ovlašćeni da samostalno overavaju potpise. Prema rečima Đukanovića, minimum koji jedan overitelj može da uradi je 100 potpisa dnevno.
On ukazuje da nema sumnje da će im od pomoći biti iskustvo sa prošlih parlamentarnih izbora, kada su potpise overavali zajedno sa kolegama u sudovima i u lokalnoj samoupravi. Tada su, bez nekih većih problema, kako kaže, overavali prosečno 300 potpisa dnevno.
„Mi imamo kapacitet da dnevno uradimo 40.000 potpisa. Pod uslovom, normalno, da sve drugo teče organizovano, tako da sa našeg stanovišta ne bi trebalo da bude nikakvih problema“, kaže Đukanović za Sputnjik. Na pitanje hoće li notari u kancelarijama primati potpise ili će ići i na teren i biti dostupni podjednako svima, predsednik Javnobeležničke komore kaže da je rad u kancelarijama produžen do 19 sati.
„Doneta je i odluka da izlazimo na teren u toku radnog vremena i van radnog vremena, i subotom i nedeljom ćemo dolaziti na poziv stranaka i pojedinaca koji se kandiduju po redosledu podnetih zahteva. Svaki zahtev koji se podnese beležniku protokoliše se sa vremenom kada je primljen, i izlazimo svima, redom. Tako da ne bi trebalo da bude problema“, smatra Đukanović.
Na pitanje koliko će koštati overa potpisa, on napominje — 50 dinara sa uračunatim PDV-om. „Ta ista overa potpisa u redovnoj tarifi inače košta 360 dinara. Za pravna lica i više, ali mi to radimo kao našu društvenu obavezu, a ne kao finansijski efekat“, napominje on. Precizirao je da notari neće naplaćivati nikakve troškove na koje bi, inače, po tarifi imali pravo, kao što su izlazak na teren, rad van radnog vremena, rad subotom, nedeljom.
„Ne možemo pokriti ni stvarne troškove od tih 50 dinara. Pola ide na PDV i na neki obavezni porez. Ali ovo je društveni zadatak koji ima svoju svrhu i značaj iznad primanja i prihoda“, kaže predsednik Javnobeležničke komore.
Na pojedine kritike da bi notari mogli da budu usko grlo predstojećih izbora, izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar kaže da su „oči trenutno suviše uprte u notare“.
On ne spori da će kratak rok za predaju i overu potpisa kandidata na predsedničkim izborima predstavljati izazov iz dva razloga. „U ovom obimu i u ovim rokovima to se prvi put dešava za notarsku službu. Drugi razlog je što i političke stranke moraju malo da odstupaju od uobičajenog rada, kako su to već navikle sa sudovima i opštinama“, objašnjava Klačar za Sputnjik.
Uveren je da stvari neće ići glatko, ali i da ne postoji loša namera da se tu na bilo koji način ugrozi izborni proces. „Vrlo verovatno je da će taj posao do kraja biti urađen uz velika odricanja sa obe strane, mislim na kandidate i na notarsku službu“, kaže izvršni direktor Cesida. Ovo je posao koji nije kao i neki drugi koji oni rade. Od njega zavisi čitav izborni proces koji je važan za zajednicu u celini, ocenio je Klačar za Sputnjik.
