Oko 40 osuđenika koji služe kaznu u devet kosovskih zatvora zbog veza sa terorističkom organizacijom DAEŠ, svoje vreme „provode“ vrbujući ostale zatvorenike za ideju islamskog radikalizma ovog pokreta. U tome im pomažu imami sumnjivog porekla, koji bez znanja zvanične Islamske zajednice na Kosovu, drže predavanja po zatvorima koristeći knjige koje su prevedene uglavnom sa arapskog, sa potpisom „Ebu Harit“, otac Harita, a koje opisuju tradicionalni islam koji je pre 600 godina bio prisutan na Kosovu.
Da li je zatvor idealno mesto za širenje ove ideologije?
Iskustvo je pokazalo da jeste, a o tome je nedavno govorio i Dejvid Filips, direktor Programa za izgradnju mira Instituta za studije ljudskih prava na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. On je u izjavi za medije u intervjuima rekao da zatvori nisu rešenje za nasilni ekstremizam, jer se u njima stvaraju „univerziteti“ za militante grupe.
„Zatvori su problematični zato što u zatvoru ljudi ostvaruju kontakte sa nasilnim ekstremistima i tako postaju neka vrsta univerziteta za militante. To smo videli u Gvantanamu na Kubi, u kaznenim centrima u Iraku i Avganistanu. Tako da — zatvaranje nije odgovor na to. Ono što je potrebno jeste da se ljudima pruži nada, budućnost, veštine i ekonomske mogućnosti, kako bi imali osećaj da mogu nešto da urade od svog života, a ne da se okrenu verskom ekstremizmu“, rekao je on.
Zbog širenja ovakvih poruka početkom nedelje na Kosovu je podignuta optužnica i protiv Šefćeta Krasnićija, imama velike džamije Mehmet Fatih u Prištini, koji se, između ostalog, sumnjiči da je podsticao na izvršenje terorističkih dela i izazivanje mržnje, nacionalnog, rasnog, verskog i etničkog razdora u periodu od 2013. do 2014. godine.
Kosovo, inače, broji oko 800 džamija i oko 2.000 zaposlenih u Islamskoj zajednici, za koje se tvrdi da su pod kontrolom regularne Islamske zajednice Kosova.
Kosovski analitičari smatraju da se širenje ove ideologije u kosovskim zatvorima lako može desiti.
„Sama ideja o takozvanoj Islamskoj državi potekla je upravo u zatvorima, i glavni lideri koji su širili tu ideologiju bili su zatvorenici američkih zatvora, ili su bili po zatvorima u Egiptu, Iraku, Avganistanu i drugim mestima. Mogućnosti za širenje ekstremizma postoje zbog teškog psihološkog i duševnog stanja“, navode oni.
Kosovske vlasti saopštile su da je oko 316 osoba sa Kosova učestvovalo u konfliktima na Bliskom istoku, među kojima 44 žene i dvadeset sedmoro dece. Veruje se da se u ratnim zonama još nalazi 140 osoba, a da se na Kosovo vratilo njih 117. Sudski procesi protiv pojedinih su u toku, a izrečeno je i mnogo presuda.
Na Kosovu se trenutno vodi istraga protiv 237 osobe zbog sumnje da su saučesnici u organizovanju i izvršenju terorističkih dela, regrutovanju i finansiranju terorizma. Od 2013. do danas uhapšeno je 127 osoba.
Radikalni islam je sve veći problem i na Kosovu, zemlji s većinskim muslimanskim stanovništvom. Jedan od razloga za radikalizaciju je i to što kosovske vlasti ne uspevaju da vladaju situacijom s obzirom na to da je rašireno siromaštvo, a 40 odsto stanovništva od oko dva miliona je nezaposleno. Stručnjaci ocenjuju da iz svega toga nastaju frustracije, a zatim i okretanje strogom tumačenju islama, kakvog ranije na Kosovu nije bilo.
Prema podacima stručnjaka, danas čak 50.000 kosovskih Albanaca sledi konzervativni islam. U Prištini je gotovo normalno da se sve češće viđaju se žene i devojke s tradicionalnom maramom na glavi.
To je pre 15 godina bila retkost. Po tome je vidljivo da se potiskuje liberalni islam, a da je umesto njega sve jači stroži oblik, koji je na Balkan stigao pod uticajem Saudijske Arabije.
Institut za političke studije (KIPRED) je u leto 2016. objavio studiju o uticaju vere na kosovski identitet. Autor te studije Lulzim Peci kaže da se u 57 odsto slučajeva Albanci muslimanske veroispovesti na Kosovu pre svega osećaju kao Albanci, dok ih se 32 odsto prvenstveno deklarišu kao muslimani, a tek onda kao Albanci. „Kod tih ljudi vidimo veliki identitetski pomak od lingvističke etničke pripadnosti, takozvane govorne nacije, prema versko-etničkom društvu“, izjavio je Peci za nemačke medije. On je ujedno upozorio i da, ako se taj proces nastavi, postoji opasnost od nestanka „albanstva“ kakvo nam je poznato, što znači — kraj sekularnog i prozapadnog Kosova.
Islamizacija Albanaca nakon rata na Kosovu odvijala se polako. Saudijska Arabija, Kuvajt i druge islamske države naveliko su investirale u obnovu i izgradnju džamija, slale su propovednike i pomagale siromašne. Danas na Kosovu osim džamija ima i drugih muslimanskih ustanove, poput škola Kurana. Škole su sada i u zatvorima.
