Po mišljenju autora članka, ne mogu se očekivati kardinalne promene američke politike prema Rusiji, tim pre što većina američkih političkih i vojnih elita smatra Moskvu protivnikom i zalaže se za „politiku obuzdavanja“ prema njoj uz pomoć „sankcija, zastrašivanja i diplomatske izolacije“.
List piše da jako mogu zasmetati glasine o ruskom mešanju u predsedničke izbore i veze savetnika Trampa sa specijalnim ruskom službama. Dve strane nemaju ni zajednički stav prema centralnim spoljnopolitičkim pitanjima — Siriji, Ukrajini, nuklearnom razoružavanju. Autor članka smatra da u ukrajinskoj krizi Trampova adminstracija nastavlja politiku Baraka Obame, ne priznajući ulazak Krima u sastav Rusije i optužujući Moskvu za eskalaciju situacije na istoku Ukrajine. O Siriji su za sada sve mogućnosti otvorene, ali Tramp još uvek nije izašao sa konkretnom izjavom.
U politici nuklearnog oružja nema nikakvog napretka, smatra list, naprotiv, u sferi razoružavanja odnosi Rusije i SAD mogu se i pogoršati. Izdanje podseća da Tramp naziva sporazum o ograničenju strateškog ofanzivnog nuklearnog naoružanja „jednostranim i lošim dogovorom“ i ne isključuje njegov raskid.
Osim toga, konflikt dveju država može da izazove i dogovor o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa.
Na ovaj način, smatra list, Moskva i Vašington imaju suviše nesuglasica — jer navedenim problemima se dodaje i pitanje iranskog i severnokorejskog nuklearnog programa.
„Zato je zbližavanje Rusije i SAD nemoguće. Najverovatnije, za vreme Trampa američka politika prema Rusiji neće se značajno razlikovati od politike koju je vodio Obama“, smatra autor članka.