Posledice bi mogle da budu mnogo veće i za EU i za Veliku Britaniju. To bi pre svega moglo da izazove domino-efekat i na druge evropske države, a takođe i raspad Ujedinjenog Kraljevstva, jer većina Škota želi da ostane u EU, a Irci sve glasnije traže referendum.
Osim toga, izlazak Velike Britanije iz EU mogao bi da nanese i veliku štetu zapadnoj bezbednosti i da na svim frontovima oslabi Evropu. Ne samo što će nedostajati jedan važan neto-platiša u zajedničkom budžetu, već će nedostajati i jedan spoljnopolitički, diplomatski i vojni „teškaš“.
Ruska štampa navodi da razvod Brisela i Londona obećava da će biti najveći i najteži izazov s kojim se Evropa suočava od završetka Drugog svetskog rata, a analitičari ocenjuju da će raskid biti „težak i bolan“.
„Za sada je prerano govoriti kako će da izgleda procedura ’bregzita‘, ali je jasno da će to biti težak i mučan razvod, jer EU bez ikakve sumnje želi da kazni London. Brisel već traži odštetu od 40 do 60 milijardi dolara, to bi bila naknada za zajedničke infrastrukturne projekte. Najveći problem je to što će izlazak Velike Britanije napraviti ogromnu rupu u budžetu EU, i to je mina za EU, koja će se eksplodirati kasnije, nakon što se zemlje-primaoci pomoći poput Grčke i Španije budu našle u još većim problemima. Nije tajna da se stanovnici Velike Britanije sve više plaše upravo ekonomskih posledica izlaska iz EU, ali realno gledano, britanska ekonomija će se snaći i bez EU. Podsetila bih da je premijerka Tereza Mej najavila barem nekoliko velikih i skupih projekata. Na primer, izgradnju nove piste na londonskom aerodromu ’Hitrou‘, kao i izgradnju četiri nuklearne podmornice sa balističkim raketama, što bi koštalo stotine miliona funti. Znači, u principu Velika Britanija je spremna da snosi posledice ’bregzita‘ i bez obzira na eventualne gubitke, može da priušti sebi ovakve troškove“, kaže za Sputnjik Tatjana Andrejeva, naučni saradnik Instituta za međunarodnu ekonomiju i politiku Ruske akademije nauka.
Velika Britanija je na istorijskom referendumu odlučila da napusti EU, savez dug 43 godine. Ipak, nisu svi delovi kraljevstva glasali za to. „Bregzit“ je pokazao da u samoj zemlji postoje ogromne razlike u raspoloženju birača. Engleska i Vels su prilično ubedljivo glasali za izlazak, dok su Škotska i Severna Irska još ubedljivije bile za ostanak. To je u Škotskoj odmah probudilo priču o novom referendumu za nezavisnost, a takav zahtev čuje se i u Severnoj Irskoj.
To je podgrejalo priče o raspadu Velike Britanije.
„Pitanje izlaska Škotske iz Velike Britanije vremenom će biti sve aktuelnije, bez obzira na jake ekonomske veze sa Londonom. Argumenti protiv izlaska bi mogli da budu sledeći — u Škotskoj se postepeno smanjuju rezerve nafte, a osim toga, njoj će biti teško da sa svakom zemljom iz EU zaključi sporazum o trgovini, jer je London sklapao takve sporazume u ime celog kraljevstva. Uprkos tome što se neke škotske stranke zalažu za novi referendum, to ne znači da će ta zemlja sigurno otcepiti, mada ne bi trebalo isključiti ni tu mogućnost ako se uzme u obzir da je škotski nacionalizam najizraženiji u Velikoj Britaniji. Osim toga, i dalje značajan broj birača, skoro 45 odsto, 2014. godine glasao je za nezavisnost. Pritom, takvo pitanje bi moglo da bude pokrenuto i u Severnoj Irskoj“, kaže Galina Ostapenko sa Instituta za opštu istoriju Ruske akademije nauka.
Analitičari se slažu da odluka Velike Britanije da izađe iz EU preti novim problemima i Evropu stavlja pred težak izbor. Ostaje pitanje čime popuniti „crnu rupu“ od deset milijardi dolara u budžetu EU.
„Nemačka, kao vodeća evropska ekonomija, neće iz svojih sredstava zatvarati rupe u evropskom budžetu, koje će nastati posle izlaska Velike Britanije iz EU. Bilo bi čudno kada bi to uradila, jer ona ima dovoljno svojih problema. Tako da će najverovatnije posle ’bregzita‘ budžet EU biti ’skresan‘, ali to možda i nije loše ako se uzme u obzir da je u EU ogromna birokratija. Dok je trajala kampanja za ’bregzit‘, Englezi su izračunali koliko evropskih činovnika u Briselu prima platu veću nego premijer Velike Britanije i shvatili su da je reč o nekoliko hiljada ljudi. Tako da smanjenje budžeta bi u nekom smislu moglo da smanji nezadovoljstvo građana EU, jer ta velika birokratija nervira sve Evropljane“, kaže prorektor Univerziteta za finansije pri Vladi Ruske Federacije Aleksej Zubec.
Britanska premijerka Tereza Mej mogla bi da na predstojećem samitu EU, 9. marta na Malti, aktivira član 50. Lisabonskog sporazuma, kojim će biti pokrenuta dvogodišnja procedura izlaska zemlje iz EU, pa analitičari zaključuju da će mart 2017. godine za EU biti mesec koji će dati odgovor na hamletovsko pitanje „biti, ili ne biti“.
