„Poznato lice gleda na ulice i trgove balkanskog grada Severna Mitrovica. ’Srbi su bili uz njega sve vreme‘, piše na sloganu napisanom na engleskom ispod džinovske slike Donalda Trampa koji gleda na prolaznike“, reči su u kojima britanski medij počinje tekst.
Kako navode, većina građana u gradu u kojem mahom žive Srbi bi se saglasila s tim.
Srbi su uglavnom bili oduševljeni Trampovom pobedom, ako ni zbog čeg drugog, onda samo zato što je pobedio suprugu njihovog neprijatelja iz devedestih Bila Klintona, koji je predvodio NATO bombardovanje protiv srpskih snaga u Bosni i na Kosovu, piše „Gardijan“.
Sada, Balkan je još jednom suočen sa krizom. Granice se preispituju, etničke tenzije rastu i zamena teritorija se opet pominje kao poslednji način na koji se može sprečiti nasilje.
„Zaboravite Kinu i Bliski istok, bivša Jugoslavija bi tek mogla da izraste u Trampovu prvu pravu spoljnopolitičku glavobolju“, ističe „Gardijan“.
Prošlog meseca izbio je sukob zbog srpskog voza prekrivenog sloganom „Kosovo je Srbija“, napisanom na više jezika, a koji je poslat ka Mitrovici, piše britanski medij ističući da je reč o najgoroj krizi u regionu u poslednjih nekoliko godina.
„Većinu na Kosovu čine Albanci, oko 90 procenata ukupnog stanovništva. Iako je voz zaustavljen izvan Kosova, članice NATO-a Hrvatska i Albanija tražile su od Alijanse da promeni mirovni plan na Kosovu. Srpski predsednik Tomislav Nikolić izjavio je da će sa svojim sinovima lično uzeti oružje ukoliko neko bude pretio Srbima na Kosovu“, navodi „Gardijan“.
Šefica administracije u Severnoj Mitrovici Adrijana Hodžić veruje da sve te tenzije nemaju nikakve veze sa građanima.
„Na severu Kosova i dalje postoji nada da će ljudi moći da žive bez straha. Lično mi je muka i Prištine i Beograda, žrtve smo političara sa visokih pozicija“, navodi ona.
Onda je tu Bosna, navodi „Gardijan“.
Granica između dva federalna dela — srpskog i bosansko-hrvatskog — nakon trogodišnjeg rata tokom devedesetih nikada nije u potpunosti zacelila. Autonomna Republika Srpska redovno preti referendumom o nezavisnosti, dok su neki bosanski Srbi pretili bojkotom institucija u Sarajevu zbog zahteva za revizijom odluke Međunarodnog suda o genocidu srpskih snaga tokom rata.
Tu je i Crna Gora, predmet neverovatnih političkih previranja prošle godine kada je vlada tvrdila da su ruske institucije pokušale da organizuju državni udar.
Na kraju se Makedonija, najjužnija republika bivše Jugoslavije, bori da formira novu glavu nakon političke krize sa etničkim Albancima. Zemlja je dospela u centar pažnje kada je kongresmen SAD predložio Trampu da je razbije i podeli susedima.
„Makedonija nije zemlja. Žao mi je, ali nije zemlja“, rekao je Dejna Rorabaher, kongresmen koji, kako „Gardijan navodi", redovno brani ruskog predsednika Vladimira Putina.
„Situacija je katastrofalna“, navodi Belgzim Kamberi, etnički Albanac i borac za ljudska prava. „Gotovo dve decenije posle rata, ovo nije mir. Albansko i srpsko pitanje nije završeno na Balkanu, to je odnos Izreala i Palestine u Evropi“.
Kao i uvek, region ima problem ne samo sa unutrašnjim razmiricama već i zbog inostranih faktora.
„Evropska unija, pogođena svojim egzistencijalnim problemima, smanjila je ekspanziju na zapadni Balkan. Pristup Trampove administracije i dalje nije jasan. Rusija za to vreme poveća svoju moć u regionu i proširi uticaj“, piše britanski medij.
Ipak, kako navodi, „Kosovo ostaje ključno“.
Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine, ali Beograd to nikada nije priznao. Sporazum pod pokroviteljstvom EU iz 2013. godine obećao je Srbiji nešto brži put ka članstvu, a Kosovu prema statusu kandidata. Ali EU sada ima druge krize na umu, linije podele su vidljivije nego ikada, ističe „Gardijan“.
Na severnom Kosovu ulice su pune srpskih zastava, srpski dinar je valuta i jezik je uglavnom srpski. Automobil idu bez tablica, oni sa zvaničnim kosovskim tablicama ih skidaju pre ulaska na sever. Sa druge strane reke Ibar je Južna Mitrovica, u kojoj žive uglavnom samo Albanci, ona funkcioniše odvojeno.
„Ukoliko biste doveli nekoga ovde u Severnu Mitrovicu, rekli bi da je ovo više Srbija nego Kosovo. Nisam sigurna da je ovo održivo“, navodi Hodžićeva.
Kako kaže, regionu bi bilo bolje da je došlo do razmene teritorija o kojoj se pričalo na pregovorima oko Kosova posle rata 1999. godina. Sada, neki analitičari ponovo navode ideju o zameni teritorija. Severna Mitrovica Srbiji u zamenu za Preševsku dolinu.
„Sada moramo da biramo između nekoliko loših opcija“, ističe ona.
Uprkos nacionalističkim simbolima, među običnim građanima postoji malo apetita za sukobom. Mnogi izražavaju osećaj nemoći suočeni sa geopolitički mahinacijama velikih sila.
„Srbi i Albanci su tu najmanje krivi. Političari su stali između dva naroda. Videli smo dosta rata“, kaže 74-godišnji Vukoje Utvić.
Neimenovani zapadni diplomata „sa iskustvom u regionu“ za „Gardijan“ kaže da postoji samo jedan potencijalni sponzor za promene granice, a to je Rusija. Takođe, on navodi da se ne plaši da bi moglo da dođe do sukoba poput onog iz 2004. godine i napada na Srbe koji su doveli do 30 žrtava.
Svi su, kako kaže, posvećeni briselskom dijalogu i razmena teritorija nije uopšte pitanje.
„Gardijan“ takođe ističe da su diplomate 2017. godinu na Balkanu u političkom smislu opisali kao košmarnu zbog izbora u Srbiji, rastuće želje za referendumom na Kosovu i početnim manevrima za izbore u Bosni sledeće godine, a očekuju se i prve optužnice pred novim specijalnim sudom u Hagu za zločine OVK pred kojim bi mogli da se nađu „visoki zvaničnici političke elite“, što bi dovelo do nove nestabilnosti.
Izvor: B92
