Odnosi na Balkanu nikad nisu bili gori od okončanja ratova za jugoslovensko nasleđe. Posle skoro dve decenije konstantnog „otopljavanja odnosa“, lideri zemalja bivše SFRJ prestali su da međusobno komuniciraju, pa tako Ivica Dačić neće putovati u Hrvatsku, a verovatno ni Tomislav Nikolić u Bosnu.
Istovremeno, Milorad Dodik ne komunicira sa zvaničnim Sarajevom, dok je dijalog Beograda i Prištine pod okriljem Evropske unije zapao u ćorsokak, dok iz EU stižu upozorenja da bi i najmanja varnica mogla da zapali Balkan.
Hoće li biti onog rata?
Dr Aleksandar Mitić, predsednik Centra za strateške alternative, kaže za Sputnjik da smo u poslednjih nekoliko meseci svedoci diskursa u zapadnim medijima u kojem se ponovo potencira „balkansko bure baruta“.
Prema njegovim rečima, reč je o smišljenoj, propagandnoj komunikaciji koja je usmerena na stvaranje utiska da Rusija i Srbija koriste slabljenje EU i Trampovu pobedu na američkim izborima ne bi li destabilizovali Balkan i izvršili reviziju odnosa snaga.
Mitić ocenjuje da je reč o smišljenoj zameni teza, jer se zna ko podiže spomenike ustašama u Hrvatskoj i tako revidira istoriju, da Sarajevo želi potpunu reviziju Dejtonskog sporazuma, a da Priština, koja je dobila sve što je želela u briselskim pregovorima, „pravi farsu oko formiranja Zajednice srpskih opština.
„Naravno, Zapad u potpunosti održava i potpaljuje svoje ’protektorate‘, tako da se ustaštvo toleriše, centralizacija BiH ohrabruje, nezavisno Kosovo kuraži tako da se pokidaju sve veze sa Beogradom. I sve to ništa nije novo. Ono što je novo je nervoza zbog sve slabijeg uticaja EU i SAD na sve snažnije prisustvo Rusije i Kine na Balkanu“, kaže Mitić.
Sve to dovodi do nervoze kako u Briselu i u Vašingtonu, tako i u Tirani, Sarajevu, Prištini i Podgorici. Uticaj EU dramatično opada kako se smanjuje njena privlačnost i kako se odlaže, skoro u nedogled, perspektiva pristupanja za nove članice, smatra on.
„Sa druge strane, ukoliko je neko želeo da izazove rat, čini mi se da je propustio priliku, jer ne postoje ni kapacitet ni apetit za sukob na Balkanu, osim onog retoričkog koji je bio i koji će, nažalost, još dugo biti prisutan“, smatra Mitić.
Balkan — alibi za Hana i Kurca
Kad je reč o upozorenjima komesara za proširenje EU Johanesa Hana i austrijskog šefa diplomatije Sebastijana Kurca da je na Balkanu kratak fitilj, Mitić smatra da su obojici potrebni alibiji za dalje usporavanje evropskih integracija, što je direktno povezano sa internim problemima u EU, a mnogo manje sa ispunjavanjem kriterijuma za članstvom.
„EU ne može da ispuni ono što je obećala, pa razmišljaju ovako: ’Hajde da krivicu svalimo na ’balkansko bure baruta‘, neka prvo oni rešavaju svoje probleme, neka izbegnu neke buduće sukobe, pa da kasnije, a to može biti mnogo kasnije, razmišljamo da ih onda pustimo u naš klub‘“, ocenjuje Mitić.
Prema njegovim rečima, EU je generalno nesposobna da reši fundamentalne probleme sa kojima se suočava u poslednjih nekoliko godina, pogotovo danas. Oni ne znaju šta će se dešavati u martu kad počnu pregovori u vezi sa „bregzitom“ i kad se otvori pitanje carina, niti znaju šta će se dogoditi u maju ako u Francuskoj pobedi Marin le Pen, niti u junu kad nagne novi talas migranata, niti znaju šta će sa Trampom, sa sukobom u Ukrajini, niti koliko će trajati evrozona.
„Dakle, Han i Kurc ne mogu da potpale vatru, ali priča o ’balkanskom buretu baruta‘ je zgodan alibi za prebacivanje odgovornosti“, ističe Mitić.
Dvostruka podrška Brisela
Živadin Jovanović, bivši šef diplomatije Savezne Republike Jugoslavije, kaže da razume zabrinutost Kurca i Hana, ali ne razume na koju su adresu oni uputili svoje poruke.
„Mislim da ima dosta inercije kod faktora koji očekuju da njihove ideje i predloge realizuje Beograd, ne vodeći računa o tome ko je odgovoran za ’skraćivanje fitilja‘ na Balkanu. Po mom uverenju, Beograd iskazuje preveliku toleranciju i spremnost na jednostrane koncesije što onda ohrabruje druge faktore na Balkanu da stalno povećavaju svoja očekivanja i zahteve. Pritom, ti koji su odgovorni, uživaju direktnu ili prećutnu saglasnost i podršku Brisela. I to dvostruku podršku iz Brisela — Brisela kao sedišta EU i Brisela kao sedišta NATO-a“, kaže Jovanović.
Bivši šef diplomatije SRJ očekuje da će se dijalog nastaviti, ali bi u nastavku trebalo više voditi računa o kompromisima, a ne o ucenama, u smislu očekivanja da Srbija popušta. Prema njegovim rečima, Srbija je do sada vodila politiku popuštanja što je dovelo do tačke u kojoj više ne može biti neko ko ispunjava želje svih ostalih.
Krah EU na Balkanu
Ni Mitić ne veruje da će doći do potpunog prekida komunikacije i pregovora među bivšim republikama SFRJ, niti do ozbiljnijeg sukoba, a kamoli rata.
„Očigledno je da je format EU, kao pokrovitelja balkanskog dijaloga u poslednjih petnaestak godina, propao. Potrebni su novi impulsi i akteri koji mogu da pomognu dijalog. Mislim svakako na Moskvu, u manjoj meri na Peking, a možda dođe i do neke nove i racionalnije politike Vašingtona i Ankare, koji su i do sada imali određenog uticaja, ali su imali pogrešnu politiku prema regionu“, kaže Mitić.
On smatra da je jasno da balans snaga koji dolazi zbog jačanja Srbije kroz podršku Rusije i Kine smeta onima koji su navikli da Beograd i Banjaluku drže na kolenima i da preko leđa Srba ostvaruju svoje maksimalističke ciljeve.
„Ta era je gotova i balans snaga koji se sve više kristališe i koji nije postojao početkom devedesetih pomoći će da se održi stabilnost regiona“, zaključio je Mitić.
