Svadbarski selfi Veseljija sa Trampom uzaludno veseli Albance

Ako jedna dobra slika vredi više od hiljadu reči, onda loša slika, ako uz nju „učitate“ nekoliko reči sopstvenog teksta, ima neprocenjivu vrednost. Posebno ako ste političar sa Balkana fotografisan sa nekim jako bitnim i moćnim. Vrh političkog marketinga. I manipulacije.

Poslednju „kampanju“ iz serije „svadbarskih selfija sa liderima sveta“ imao je predsednik skupštine Kosova Kadri Veselji, koji je na svom profilu na Fejsbuku obajvio fotografiju sa Donaldom Trampom.

​Pinki je video Tita, a Veselji Trampa

Uz fotografiju na kojoj Veselji i Tramp poziraju kao gosti i sa mladine i sa mladoženjine strane, spiker kosovskog parlamenta je naveo da će Kosovo za Trampovog mandata postati punopravna članica Ujedinjenih nacija, zbog podrške američke administracije i novog predsednika.

Fotografija Veseljija i Trampa izazvala je oduševljenje među Albancima na Kosovu, a razočarenje kod dela srpske javnosti koji je od novog američkog predsednika očekivao da u prvoj godini mandata ne samo Srbiji vrati Kosovo, već maltene da uspostavi novo „Dušanovo carstvo“.

Međutim, problem i sa Veseljijevim veselim Albancima, kao i sa Srbima razočaranim Trampom jeste u tome što sve i da je Tramp rekao ono što je Veselji naveo uz fotografiju, slika iz serije „Pinki je video Tita“ u političkom smislu ne znači ništa. Osim što je dokaz da je Veselji video Trampa.

Jer sve i da je Veselji dobio Trampovu „podršku“ kojom se pohvalio, rečenice koje je izgovorio novi američki predsednik su samo kurtoazne, diplomatske fraze koje lideri velikih država izgovaraju kolegama iz banana-republika.

Posle Tita — banana

I tu dolazimo do dijagnoze „bolesti“ balkanskih političkih elita. Ako je socijalistička Jugoslavija bila gigant u međunarodnim odnosima, makar do Titove smrti, sve njene naslednice su velikim silama izvan vidokruga i na dalekoj periferiji.

Zato se i svaki balkanski lider koji je video Buša ili Obamu (neka se spremi Tramp) i još susret ovekovečio fotografijom, posle toga po pravilu pohvalio kako je imao „srdačan i prijateljski razgovor“ i uz to dobio „punu podršku“ zvaničnog Vašingtona.

U marketinškom smislu, svadbarski selfiji ovdašnjih lidera sa američkim predsednicima dolaze kao kec na desetku u igri lova na glasove politički neprosvećenih birača. Vođama zemalja koje „vežbaju demokratiju“ nekoliko decenija, fotografije sa liderima država koje demokratiju upražnjavaju vekovima, osim marketinških, donose i efekat pumpanja sujete.

No, da ne bismo gledali preko plota u tuđe dvorište, podsetićemo na nekoliko primera fotografija lidera iz Srbije i u njih učitanih političko-marketinških tekstova iz njihovih marketinških kuhinja.

„Stampedo“ protiv Nikolića

Krajem septembra 2014. na naslovnim stranama srpskih medija pojavila se grupna fotografija porodica Nikolića (Tomislava i Dragice) i Obama (Baraka i Mišel) napravljena tokom svečanog prijema bivšeg američkog predsednika održanog povodom zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku.

Nikolić je, kako je saopštio Tanjug, dao „punu podršku naporima SAD u borbi protiv DAEŠ-a“, dok je Obama „zahvalio i čestitao Nikoliću na dobrom radu, uz poruku da nastavi istim tempom“.

Predsednik Srbije razgovarao je sa Obamom i krajem novembra 2015. na marginama globalnog klimatskog samita u Parizu i tom prilikom, ponovo su se saglasili da je Srbija na dobrom putu. Posle zamerki koje je izneo Obami zbog američke podrške Kosovu, Nikolić je rekao da je pokušao da razgovara i o svojoj budućoj poseti SAD.

„Pokušali smo da razgovaramo o mojoj poseti SAD, ali tu je već bio čitav stampedo predsednika ostalih država koji su shvatili da sa Obamom može i da se razgovara. Uleteli su. Nisu ni oni razgovarali, a prekinuo sam i ja i tako je to prošlo“, rekao je tada Nikolić.

Tri prsta, ovoga mi krsta

Verovatno regionalni šampion „kreativnog tumačenja“ fotografija sa moćnim političarima bio je bivši predsednik Srbije Boris Tadić.

Spomenarska fotografija najvišeg političkog ranga kojom se proslavio bivši predsednik Srbije je, bez sumnje, svakako ona na kojoj zajedno sa tadašnjim šefom diplomatije Vukom Jeremićem pozdravlja srpske sportiste tokom otvaranja Olimpijskih igara u Pekingu sa podignuta tri prsta, u blizini tadašnjeg američkog predsednika Džordža Buša Mlađeg.

„Ja sam sedeo dva reda iza njega i naglašeno sam sa tri prsta pozdravio našu reperezentaciju i hteo sam baš to uradim i pred stranim državnicima, a naši ljudi znaju šta to znači. Jer je to deo našeg identiteta. Predsednik SAD je bio iznenađen i pitao je šta to znači. Ja mu kažem: Pa kako ne znaš, to je Sveto trojstvo, za to se mi borimo. Njemu je bilo zanimljivo (smeh) da usvoji sada jedan deo našeg identiteta“, rekao je Tadić za RTS.

Estrada mi je mati, šou-biznis mi je ćaća

Tadić je u dobroj meri udario smernice takvog političkog marketinga i onima koji su došli posle njega. Tokom dva predsednička mandata, sa srpskom javnošću delio je i fotografije sa velikanima šou-biznisa. U skladu sa stihovima Ramba Amadeusa — estrada mi je mati, šou-biznis mi je ćaća.

Slikao se sa Robertom de Nirom koji se posle tog susreta naprasno zainteresovao za investiranje u srpsku filmsku industriju.

Nekad mu ni fotografije nisu bile ni potrebne. Nekoliko dana pošto ga je tadašnji italijanski premijer Silvio Berluskoni oslovio sa „predsedniče Kluni“, mediji su javili da je holivudski lepotan, navodno, izjavio: „Tadić je lepši od mene, ali ja sam bolji glumac“.

Tadić je probio led. A ostali su produžili gde je on stao. Tako se Dačiću ostvario dečački san da u duetu s Halidom otpeva „Miljacku“. I da to zabeleže kamere.

Biće opet „Donalde — Srbine“

Slikanje sa velikanima aktuelne svetske politike, kao i šou-biznisa, postalo je za balkanske političare stvar prestiža, a za medije — opšte mesto. Takoreći, folklor.

Zato je ovih dana medijima važnija priča s kim se sve sa vrha videla/slikala Monika Beluči, nego poslednji Kusturičin film ili Fest kao takav.

A takvu „selfi estradizaciju“ imamo i u svim zemljama regiona. U zemljama u kojima se prisustvo molitvenom doručku predstavlja kao diplomatski događaj u rangu razgovora Josipa Broza i Ričarda Niksona.

Zbog svega toga ne bi trebalo pridavati preveliku pažnju susretu Veseljija sa Trampom i tumačenju poruka razgovora kosovskog spikera. Jer čim se prvi političar iz Srbije „uslika“ sa Trampom, eto nama demantija Veseljijevog selfija. I novih bilborda „Donalde — Srbine“ širom Srbije.