Mnoge „hruščovke“ su već srušene. Ostalo je još oko 7.500 takvih petospratnica. Procenjuje se da je reč o oko 25 miliona kvadratnih metara. U njima živi 1,6 miliona Moskovljana.
Ipak, ljudi neće ostati na ulici. Gradske vlasti obećavaju da će oni dobiti nove stanove u istom delu grada u kojem su do sada živeli.
Raseljavanje građana i masovno rušenje „hruščovki“ počelo je u Moskvi još krajem devedesetih godina, a urbanistički razvoj ruske prestonice se intenzivno nastavlja bez obzira na sankcije Zapada i ekonomsku krizu.
Program rušenja ovih nekvalitetnih petospratnica godinama se sprovodi po jednom te istom modelu: prvo se u komšiluku podižu zgrade u koje se Moskovljani preseljavaju, a potom se na njihovom mestu zidaju nove, kvalitetne višespratnice.
Dosad je oko 160 hiljada moskovskih porodica prešlo iz starih „hruščovki“ u nove stanove.
„Hruščovke“ su građene posle Drugog svetskog rata, za vreme Nikite Hruščova (po kome i nose ime), da bi se rešio urgentni problem obezbeđivanja smeštaja za milione ljudi, koji su se u to vreme masovno naseljavali u glavni grad ili zarad preseljenja onih porodica koje su do tada živele u zajedničkim stanovima, popularno nazvanim „komunalke“.
Preseljenje iz „komunalki“ u vlastiti stan predstavljalo je spas i ogromnu sreću za sovjetske građane koji su do juče sa porodicom živeli u jednom sobičku, a kuhinju i kupatilo delili sa ljudima sa kojima nemaju mnogo toga zajedničkog.
Jeftini stambeni blokovi sa „hruščovkama“ su gotovo nicali preko noći. Tanki zidovi od presvučenih glineno-betonskih panela, tesne sobice, sićušne kuhinje i minijaturna kupatila u kojima se ni ruke ne mogu raširiti, od početka su bili predviđeni za rušenje.
Još prilikom gradnje bilo je planirano da se „hruščovke“ koriste samo 25 godina, i niko nije ni pomislio da će one preživeti više od pola veka.
Svi stanovi u „hruščovkama“ su gotovo identični. To je možda najbolje opisano u sovjetskom filmu iz 1975. „Ironija sudbine“, koji Rusi već decenijama tradicionalno gledaju za Novu godinu.
Zaplet filma temelji se upravo na činjenici da su u sovjetsko vreme građeni tipski blokovi — zgrade u kojima je raspored prostorija u stanovima bio isti, imali su iste brave i ključeve, pa čak i nameštaj.
Glavni lik filma je mladić Ženja, koji po ustaljenom običaju sa prijateljima 31. decembra odlazi u banju (rusko parno kupatilo, nalik sauni) i obaveštava ih da planira da se oženi. Prijatelji odlučuju da to proslave.
Međutim, svi se toliko napiju da se junak filma greškom ukrcaa u avion za Lenjingrad, umesto svog druga. Po dolasku, još uvek pijan, ne primećuje da je u drugom gradu i taksisti kaže da ga vozi na adresu na kojoj u stvari živi u Moskvi. Ironijom sudbine, zgrada u istoimenoj Lenjingradskoj ulici izgleda identično kao njegova u Moskvi, ključ otvara bravu stana, raspored soba i nameštaj su isti. Ženja po ulasku u tuđi stan pada u san, a budi se kada naiđe prava vlasnica — Nađa, koja ni ne sluti šta se dogodilo.
Ovaj film se smatra kultnim i jedan je od omiljenih među Rusima, jer prilično verno i duhovito oslikava realnost života u sovjetskim blokovima.
Inače, o potrebi da se „hruščovke“ zamene počelo je da se govori još osamdesetih godina, ali je raspad Sovjetskog Saveza na duže vreme odložio rešavanje ovog problema.
Građevinari, deputati i ostala stručna javnost sada kažu da bi rekonstrukcija takvih zgrada bila promašena investicija i da bi to značilo „bacanje para u vetar“, a ističu da je rušenje jedino rešenje.
Cevima i instalacijama ne može da se priđe, izolacija je katastrofalna, zidovi su odavno u rupama ili su ispucali, balkoni samo što se nisu srušili. Osim toga, u tim zgradama nema lifta, što predstavlja problem invalidima, penzionerima i majkama sa malom decom. Drugim rečima, nikakvo renoviranje ne bi pomoglo da se poprave uslovi života u takvim zdanjima.
Osim što će biti rešeno stambeno pitanje mnogih Moskovljana, to će značiti i kvalitetniji razvoj infrastrukture u tim naseljima — rešiće se pitanje parkinga, transportni problemi, izgradiće se nova dečja igrališta i parkovi.
Preseljenje građana biće finansirano većim delom iz gradskog budžeta, a delom će učestvovati i investitori.
