Glavni simbol Maslenice su palačinke, koje se peku svaki dan tokom trajanja praznika. One simbolizuju sunce i dolazak proleća. Po tradiciji, prva palačinka pravi se za pokoj duše svih umrlih i nosi se na groblje ili se daje siromašnima.
Maslenica traje cele nedelje, a počinje sedam dana uoči Velikog posta. Ove godine se slavi od 20. do 26. februara.
Svaki dan ovog praznika ima svoje tradicije i običaje, ali se praznovanje može podeliti u dve faze — na „malu Maslenicu i „široku Maslenicu“.
„Mala Maslenica“ traje tri dana, od ponedeljka do srede. U tom periodu se vrše pripreme za glavno slavlje, čisti se kuća, spremaju se praznična jela, peku se prve palačinke.
Glavni deo praznika je „Široka Maslenica“, koja traje četiri dana, od četvrtka do nedelje. Tih dana se organizuju narodne šetnje i narodna veselja, a takođe se vrše i razni obredi ispraćanja zime.
Za ruski narod sedam masleničkih dana predstavlja najveseliji i omiljeni period u godini.
Svaki dan Maslenice ima svoj naziv i svrhu. Ponedeljak je „dan susreta“, utorak je „dan razigravanja“, sreda je „dan gurmana“, četvrtak — „razbibrige i lumpovanja“, petak — „taštine večeri“, subota — „zaovinog posela“, a nedelja je „dan praštanja“.
U staroj Rusiji sedenje kod kuće tokom dana praznika smatralo se lošim znakom. U kuću se ulazilo tek da se malo zgreju, a ostatak vremena se provodio na sajmovima, festivalima, slavljima, klizanju i sankanju.
U tradiciji Maslenice posebno mesto zauzima duhovnost čoveka — pred početak Velikog posta trebalo bi se „očistiti“ od rđavih misli, pomiriti se sa neprijateljima, pokajati se za loše misli i loša dela, tražiti oprost i oprostiti, i sve loše ostaviti u prošlosti. Praznik se dočekuje i slavi „čistih“ misli, u radosti i veselju.
Istorija nastanka Maslenice ima duboke korene. Radi se o starom slovenskom prazniku koji je došao iz mnogobožačke kulture i očuvao se i nakon prihvatanja hrišćanstva. Veruje se da je Maslenica nastala od paganskog praznika Komojedice, posvećenog danu prolećne ravnodnevice.
Praznovanje Komojedice je počinjalo nedelju dana uoči ravnodnevice i trajao je nedelju dana posle.
Međutim, čak ni nakon što su Rusi primili hrišćanstvo, crkva se nije protivila ovom prazniku već ga je prilagodila kanonima. Smatralo se da ljude ne bi trebalo lišavati praznika, koji je „za dušu i stomak“. Kako nije u suprotnosti sa Velikim postom, u crkvenim analima Maslenica je nazvana Siropustna sedmica.
Tada su jela od mesa zabranjena, a jedu se mlečni proizvodi, uključujući i maslac — „da sve ide kao po maslu“.
Palačinke se jedu svakog dana. Svaka domaćica ima svoj posebni, tajni recept pripreme palačinki koji se prenosi s kolena na koleno. Palačinke se peku od pšeničnog, ovsenog, heljdinog i kukuruznog brašna, a ponekad i sa dodatkom krompira, tikve, jabuke i krem sira.
Služe se sa kavijarom, lososom, pečurkama, pavlakom, medom, raznim kremovima, slatkim ili džemom.
U glavnom gradu Rusije na festivalu „Moskovska Maslenica“, koji je počeo još 17. februara, biće napravljeno čak 120 vrsta palačinki, dok se, recimo, u drugim ruskim gradovima nadmeću ko će da napravi veću ili ukusniju palačinku.
Praznik se širom Rusije slavi na ulicama, trgovima, u parkovima… Organizuju se masovne šetnje, brojne zabave, koncerti, pozorišne predstave, sajmovi, razna takmičenja za decu i odrasle.
Neodvojivi deo praznika nekada je bila i vožnja saonicama sa upregnutim konjima. Međutim, u gradovima je malo šta ostalo od drevnih običaja, ali je u mnogim selima sačuvana ta tradicija.
Recimo, jedan od simbola Maslenice je i strašilo od slame obučeno u žensku odeću. Oko njega zbijaju šale, sa njim se veselo igraju, a poslednjeg dana Maslenice ga spaljuju na lomači, bacajući ujedno u vatru i palačinke. To je znak da bi raspoloženje trebalo utišati i umiriti, jer dolazi Veliki post.
