Proleće na našoj, severnoj hemisferi trajaće do 21. juna, kada će ga smeniti leto.
Doba mladosti i lepote
U drevna vremena ljudi su proleće zamišljali i opisivali kao mladu i dobru devojku, sjajnog pogleda, koja donosi radost svima oko sebe.
Prvi dan proleća u mnogim zemljama obeležava se u prazničnoj atmosferi. Širom sveta održavaju se karnevali, na kojima ljudi uz igru, pesmu i raskošne, raznobojne kostime slave završetak zime i dočekuju period bujanja prirode. Mnogi od običaja vezanih za slavljenje proleća potiču iz paganske tradicije.
U Rusiji se zima ispraća Maslenicom, najstarijim narodnim praznikom u toj zemlji. U drevna vremena Maslenica je bila vezana za dan prolećne kratkodnevice, ali je nakon prihvatanja hrišćanstva postala prethodnica Velikog posta. U to vreme, prema crkvenom kanonu, nije dozvoljena upotreba mesa, ali se mlečni proizvodi i jaja jedu u neograničenim količinama. Domaćice sređuju svoje domove kako bi dočekale proleće, spremaju se raznovrsna jela, a naročito su omiljene poslastice za decu.
Naši susedi Bugari i Rumuni, kao i Moldavci, proleće dočekuju 1. marta, uz crveno-bele venčiće koji im služe kao talismani.
Posebno je zanimljiv praznik Holi, koji se slavi u Indiji i u drugim sredinama koje naseljavaju hindusi. Holi je proslava u čast boja. Prskajući sebe i druge raznobojnim prahom, ljudi ukazuju dobrodošlicu proleću. Praznik se slavi u vreme poslednjeg punog meseca u februaru ili martu.
Inspiracija umetnicima
Opojni mirisi i raskošne boje prirode koja se budi i cveta, cvrkut ptica i žubor nabujalih potoka oduvek su bili inspiracija umetnicima.
Gotovo da nema pesnika na svetu koji nije napisao makar nekoliko stihova o proleću, a mnogi su ovom godišnjem dobu posvetili i čitave cikluse pesama.
O proleću su pisali i mnogi ruski pesnici. Poslušajte stihove Aleksandra Bloka.
Jednu od najpoznatijih slika inspirisanih prolećem stvorio je renesansni majstor Sandro Botičeli. „Primavera" ili „Alegorija proleća", delo impozantnih razmera, nastalo je 1482. i čuva se u galeriji Ufici u Firenci.
Među najvrednijim umetničkim delima posvećenim proleću jeste portret Eduarda Manea iz 1881. godine, koje je prošle godine na aukciji Kristija dostigao cenu od 35 miliona dolara. Portret predstavlja mladu parisku glumicu Žanu Demarsi u cvetnoj haljini, sa grmom rododendrona u pozadini. „Proleće“ je dugo bilo na pozajmici Nacionalnoj galeriji umetnosti u Vašingtonu, a izlagano je i u Metropoliten muzeju u Njujorku.
Na dan početka proleća sunce u Beogradu izlazi u pet sati i 42 minuta, zalazi u 17 sati i 50 minuta, što znači da obdanica traje 12 sati i osam minuta, a noć 11 sati i 52 minuta. Letnje računanje vremena u Srbiji počeće u noći između 28. i 29. marta, kada časovnike treba pomeriti jedan sat unapred.
