Svega mesec dana pošto je Donald Tramp ušao u Ovalni kabinet, istraživanja različitih agencija pokazuju da podrška građana novom predsedniku opada i da većina Amerikanaca ne odobrava ono što je novi šef Bele kuće uradio u prvih 30 dana na vlasti. Štaviše, ankete koje su objavili En-Bi-Si njuz i „Survej manki“ govore da se čak dve trećine građana na neki način plaši da bi SAD mogle biti uključene u neki veliki rat tokom Trampovog predsednikovanja.
Može li se verovati anketama i da li se Tramp do sada pokazao kao neuspešan predsednik? Ljiljana Smajlović, kolumnista „Nedeljnika“ i dobar poznavalac prilika u SAD, skeptična je kada je reč o pogađanju nacionalnog raspoloženja jer, kako kaže, zna i za neke druge ankete poput one koju je sprovela agencija „Rasmusen“, a koja govori da podrška Trampu nije opala.
„Osim istraživanja koja pominjete i sistematskih, histeričnih napada medija na američkog predsednika, nisam primetila nikakav drugi znak da je podrška američkom predsedniku opala. Naprotiv, čini mi se da je američka privreda prilično oduševljena Trampom, kažu da je ostvaren najveći skok vrednosti akcija na američkoj berzi u poslednjih deset godina, a skok privrednog poverenja u predsednika se obično smatrao jednim od najvažnijih znakova da li je on uspešan ili ne“, objašnjava Smajlovićeva za Sputnjik.
Prema njenim rečima, treba imati u vidu da je Tramp pod strahovitim, kombinovanim napadom vrlo ozbiljnih snaga u američkom društvu, a taj strah se ogleda u otporu bivšeg režima oličenog u ljudima koji su i dalje u ministarstvima, kao i u otporu od strane medija.
„Trampov marš kroz institucije je tek počeo i već su mu uzeli ’prvi skalp‘ — generala Majkla Flina. Međutim, za nekoga ko ima tako malo iskustva u Vašingtonu, ko je toliki austajder i ko je postao predsednik sa neskrivenom namerom da sruši taj ustaljeni sistem vlasti, rekla bih da on i nije tako neuspešan“, ocenjuje Ljiljana Smajlović.
I politički analitičar Aleksandar Pavić veruje da su pomenute ankete upitne jer je Tramp, kako kaže, pokazao da u SAD postoji ono što se zove „duboka država“.
„Mislim da je ispunio očekivanja u smislu da je on zaista kandidat antiestablišmenta jer se čitav neoliberalni, neokonzervativni establišment digao protiv njega. Očigledno je da im on jako smeta, a ’duboka država‘ u Americi je izašla na površinu, Tramp ju je isterao na čistinu i naterao je da krene u otvorenu borbu protiv njega. Vidi se da on jeste ono što je glas naroda tražio — nekoga izvan establišmenta i to je možda i najkrupnija stvar koja se desila za ovih mesec dana. Za one koji su tražili neku suštinsku promenu u Americi i van nje, Donald Tramp je izuzetno pozitivan“, objašnjava Pavić.
Kako kaže, ostaje da se vidi koliko će toga novi američki lider moći da sprovede u delo, ali vidi se da je reč o neklasičnom političaru, nekome ko ima volju da ide dalje i ima hrabrosti da se bori i sa establišmentom i sa medijima.
Poslednjih dana spekuliše se i da Tramp popušta pod pritiskom i polako odustaje od obećanja u kampanji, a u prilog tome navodi se da se Trampove oštre poruke, na primer NATO-u i Evropskoj uniji, razlikuju od pomirljivih tonova njegovih savetnika koji su se sastali sa čelnicima Alijanse i briselskim zvaničnicima.
Ljiljana Smajlović, međutim, kaže da to tako predstavljaju vodeći mediji u SAD, a da je zapravo reč o — diplomatiji. Ona objašnjava da je s jedne strane posao ministara da smanje otpor onih sa kojima će da rade, dok je predsednik taj koji gura u svom pravcu.
„Mislim da je to samo stvar diplomatskog nastupa, a i deo načina da otopite otpor žrtve. Isto kao što su nama stalno govorili da im ne pada na pamet da sruše Jugoslaviju, dok su je pritom rušili. Mislim da je ovo taj trenutak u međunarodnim odnosima, tako da mene ništa od ovoga nije iznenadilo i još ne vidim znake da je Tramp promenio politiku ili da je, kada je ušao u Belu kuću, dobio takve obaveštajne podatke da je shvatio da neće moći da sprovodi svoja obećanja. On se još drži kao da će da ispuni svoja obećanja“, napominje Smajlovićeva.
Ona dodaje i da je najveća zagonetka kako će se Tramp odnositi prema Rusiji.
„Odlazak Majkla Flina je možda tu zaista nešto promenio i mnogo će zavisiti od toga kako će se ponašati novi sekretar za nacionalnu bezbednost za koga kažu da je bio ’mozak‘ iza bivšeg šefa CIA Petreusa i koji je pravio prvi američki priručnik za borbu u gerilskim uslovima. Ja i dalje mislim da će kod Trampa biti nešto naglašenija želja da Rusiju vidi pre kao partnera u borbi protiv radikalnog islamizma, nego kao pretnju bezbednosti Zapada, što je bio potpuno besmislen i histeričan nastup Obama—Hilari administracije. Što se mene tiče, Trampov dolazak će biti dobar čak i ako je samo sklonio sa scene ljude koji su radili na tome da dođe do ozbiljne konfontacije između Amerike i Rusije“, ocenjuje Smajlovićeva.
Da američki predsednik ima nameru da popravi odnose sa Rusijom, smatra i politički analitičar Aleksandar Pavić.
„Međutim, ono što je dodatna prepreka je činjenica da je u SAD na delu raspirivanje neverovatne rusofobije i svako ko kaže bilo šta pozitivno o Rusiji biva etiketiran kao izdajnik ili ruski špijun. To mu otežava popravljanje odnosa sa Rusijom. On će čekati zgodan trenutak, a u međuvremenu će pokušati da nađe modus saradnje sa Moskvom, što bi za početak verovatno bilo u domenu borbe protiv islamskog terorizma“, smatra Pavić.
Kada je reč o istraživanjima javnog mnjenja, prema kojem se 66 procenata Amerikanaca plaši nekog novog svetskog rata u koje bi SAD bile uvučene tokom Trampovog mandata, Pavić kaže da je upravo autor te anekete — En-Bi-Si, jedan od medija koje je lično Tramp označio kao sejače lažnih vesti.
„Zato se i postavlja pitanje koliko je njihova anketa verodostojna. To je vrlo varljiva stvar i izvor je vrlo upitan, a uopšte sve što dolazi iz mejnstrim medija, a upereno je protiv Trampa, treba uzeti sa ozbiljnom rezervom“, napominje Pavić.
Ljiljana Smajlović pak kaže da je njen strah bio da će Hilari Klinton biti ta koja će sve da nas uvede u neki veliki rat.
„Dolaskom Trampa svet je izbegao stvarnu opasnost pogoršanja odnosa. Ne znam šta kažu ankete, ali sistem koji je zavladao u Americi i elita kojoj je sada zapravo tek uzdrmana pozicija vodila nas je u jako opasnu situaciju. Takođe, Amerikanci možda nisu primetili ili zaboravljaju da su zapravo stalno u ratu, na njih su se toliko navikli da ih više i ne primećuju, a u te ratove ih nije uveo Donald Tramp“, zaključuje za Sputnjik Ljiljana Smajlović.
