Ozbiljna mašinerija je već neko vreme stavljena u pogon ne bi li se izborila sa „baukom Rusije“ na Balkanu. Sa svih strana sipaju upozorenja o njenom subverzivnom haranju po prostoru bivše Jugoslavije. Kažu, devedesetih je morala da ode odavde jer je i sama bila slaba i jer je „pijani Jeljcin“ morao da igra kako Zapad svira, a sada kad je povratila moć i veru u sebe ponovo bi da promeša balkanske karte.
Preteću ruku Moskve vide u navodnom pokušaju puča u Crnoj Gori, u postizbornoj krizi u Makedoniji, u drčnom ponašanju Milorada Dodika koji, vidite li, ne bi smeo da se kočoperi da mu Rusija ne drži leđa, u „besplatnom“ ruskom oružju za Srbiju, ali i u prebrojavanju „ruskih“ krvnih zrnaca predsedničkim kandidatima u Srbiji: ko je išao na kanabe Putinu a ko nije, i za čiju je kampanju Moskva odrešila kesu.
A sve je to tek sitna kockica u mozaiku opšte psihoze u tonu: „Čuvajte se, Rusi dolaze!“ Od Pribaltika i Poljske, Ukrajinu da ne pominjemo, preko sedišta NATO-a, do izbornih štabova — prvo Hilari Klinton, a kako se bliže izbori, tako i u Holandiji, Francuskoj, Nemačkoj,kojima se iza svakog internet ćoška priviđaju ruski hakeri. Pesme razne, a refren uvek isti. Džaba uveravanja ruskih zvaničnika da Rusija nije kao neki tamo svetski žandarm, pa da smenjuje režime koje smatra nepodobnim i da neće rat nego saradnju na ravnopravnim osnovama — svi se boje Rusije.
Ubedili su u to i same građane Rusije. Prema anketi sprovedenoj krajem januara, 86 odsto Rusa veruje da se ostali svet plaši Rusije, pri čemu je 75 odsto njih… zadovoljno takvom situacijom.
Sofisticiranim tehnikama zapadno javno mnjenje postalo je slepo kod očiju, pa zanemaruje čak i staru izreku da nas obično plaši ono što je nepoznato. A nema sumnje da Zapad ne poznaje Rusiju i otuda sve njegove skorije greške u ponašanju prema Moskvi.
Na Balkanu se otišlo korak dalje, te je teza o Srbima kao „malim Rusima“ ukrštena sa imidžom Srba kao večitim remetilačkim faktorom. Tako valjda i treba protumačiti Hodžajeve reči da „Srbija u ruskom stilu pokušava da stvori sferu uticaja u regionu, demonstrirajući svoju silu u BiH preko Republike Srpske, na Kosovu preko srpskog stanovništva na severu, u Crnoj Gori, čak i u Makedoniji i izazivajući stalne napetosti s Hrvatskom“.
Hodžaj dodaje da Beograd vodi i informacioni rat „u ruskom stilu“, ali i upozorenje da „zbog Rusije i terorizma Kfor treba da ostane na Kosovu duže vreme“.
Srbofobične izjave iz Hrvatske, koje su već opšte mesto, garnirane su pričama o ruskom naoružavanju Srbije i učestalim podsećanjima evropskih zvaničnika na balkansko bure baruta. Komesar Johanes Han poredi Balkan sa tiganjem punim ulja, i mada je odbacio navode da Moskva ovde vodi „hibridni rat“, tvrdi da postoje dezinformacije i ciljano vršenje uticaja kako bi se podstaklo određeno raspoloženje.
Na „štetni uticaj“ Rusije u regionu analitičari po prozapadnim medijima na postjugoslovenskom prostoru upozoravaju maltene svakodnevno, združenim snagama. Ta njihova divljenja vredna usrdnost, koja je živnula preko noći i sinhrono, bila bi teško shvatljiva da nije jednog detalja: u čak tri zapadne prestonice izdvojene su ogromne sume novca za jačanje tzv. borbe protiv ruske propagande.
Podsetimo, Evropska komisija formirala je još 2015. propagandni tim, tvz. Specijalnu jedinicu Ist stratkom, jer je zabrinuta zbog uticaja, kako je navedeno, dobro finansiranih ruskih državnih medija i „fabrika trolova“ Kremlja. Tim se finansira iz fondova EU i njegovih članica.
Pomenuta jedinica je deo Evropske službe za spoljnu akciju (EEAS), a prema pisanju zapadnih medija, pred važne izbore u Francuskoj i Nemačkoj dobila je dodatnu finansijsku infuziju i kadrovsko pojačanje.
Nisu sedeli skrštenih ruku ni u Vašingtonu i šire informisanje pre svega na ruskom jeziku u Rusiji i zemljama bivšeg SSSR-a: 7. februara zvanično je predstavljen zajednički projekat dve medijske kuće koje finansira američka vlada, 24-časovni televizijski program „Nastojaščeje vremja“ (u prevodu, Danas), koji vodi Emiterski odbor guvernera (BBG) Radija Slobodna Evropa i Glasa Amerike. Njegov telecizijskin strim biće dostupan za više od 7,3 milona korisnika preko 36 satelita, kablovskih i IPTV servisa, kao i milionima korisnika preko digitalnih platformi.
Gotovo istovremeno, Britanija izdvaja 700 miliona funti (877 miliona dolara) u fond koji će se baviti projektima jačanja britanske „meke moći“ u Istočnoj Evropi. Novac će biti potrošen na projekte jačanja britanskih interesa na mestima kao što su baltičke države. Anonimni izvori izveštaja u britanskoj štampi navode da nova inicijativa izjednačava rusku pretnju sa pretnjom DAEŠ-a jer će novac iz tog fonda biti korišćen i za borbu protiv džihadističke ideologije u Siriji i Libiji.
Šef britanske diplomatije Boris Džonson ovih dana ponovo upozorava da se „mora paziti šta to oni (Rusi) smeraju“ i savetuje: „Kada pogledate rusku aktivnost na sajber frontu, kada pogledate šta rade na Zapadnom Balkanu, kada pogledate šta se dešava u Ukrajini, nema spora da morate biti veoma, veoma oprezni“.
