Na učestale političke provokacije iz regiona, premijer Srbije Aleksandar Vučić odgovorio je ekonomski — predlogom za uspostavljanjem carinske unije zemalja Zapadnog Balkana s kojim je upoznao austrijskog kancelara Kristijana Kerna i premijere Bosne i Hercegovine i Albanije, Denisa Zvizdića i Edija Ramu.
Zoran Knežević, predsednik „Biznis end ekonomi centra“, kaže za Sputnjik da je svaka inicijativa koja podrazumeva proširenje saradnje, u principu, dobra i da bi je trebalo pozdraviti. Međutim, pitanje je koliko je ta inicijativa realna i kad bi se mogla realizovati.
CEFTA nas je održala
Još nisu poznate neke ključne stvari iz Vučićevog papira, smatra Knežević i dodaje da inicijativa o carinskoj uniji Zapadnog Balkana podseća na postojeći CEFTA sporazum.
„Srbija je trenutno u poziciji da najbolje stoji u sadašnjoj CEFTA, pošto je Hrvatska istupila kad je ušla u EU. Najveće suficite Srbija ostvaruje u razmeni sa BiH, Makedonijom i Kosovom, tako da bi to bilo dobro za Srbiju. Pitanje je koliko je to održivo i perspektivno i koliko su druge zemlje koje bi trebalo da budu u carinskoj uniji zainteresovane za tako nešto, jer one i sada ne stoje dobro u trgovinskoj razmeni sa Srbijom“, kaže Knežević.
Prema njegovim rečima, ako već postoji CEFTA, uz perspektivu ulaska u EU država-potpisnica ovog sporazuma, pitanje je šta bi ta nova carinska unija donela svakoj pojedinačnoj zemlji.
„Realno, u sledećih desetak godina uz sve najbolje želje i namere teško da bi se moglo doći do neke čvrste ili operativne carinske unije kakva postoji bar u teoriji. Da li će to biti izvodljivo, odnosno da li će sve potencijalne članice biti zainteresovane, to je sad veliko pitanje, ali je dobro da postoji inicijativa i da se o tome razgovara, pa i ako ne bude carinske unije dobro je da se sve barijere za trgovinu i za ekonomsku saradnju svedu na najmanji nivo i da nam se više ne dešavaju stvari kao što je bilo kad je Makedonija u poslednje četiri godine bar dva puta privremeno blokirala izvoz pšenice iz Srbije“, ocenjuje Knežević.
Nemoguća misija
Ekonomista Miroslav Zdravković, urednik portala „Makroekonomija“, smatra da ideja carinske unije nije moguća u sadašnjem trenutku iz više razloga. Prema njegovim rečima, CEFTA je formirana kao zona slobodne trgovine a dosadašnje iskustvo govori da taj sporazum nekažnjeno krše i BiH i područje Kosova i Metohije i BJR Makedonija, na štetu Srbije i njenih proizvođača.
Tako je dokazano da stvaranje zone slobodne trgovine na Balkanu pod pritiskom EU kako bi se zemlje pripremile za ulazak u Uniju nije moguće, jer se nekim zemljama „omogućava da se na štetu Srbije ponašaju kako žele, a da za to nema nikakvih penala“.
„Uzmimo u obzir tekuće stanje u kome smo pred tužbom Muslimana iz BiH, zatim pretnje Edija Rame kako će pomoći Albancima na Kosovu protiv Srba, zatim antisrpske stavove Crne Gore, dovoljno je da dođemo do zaključka da je Srbija u neprijateljskom okruženju“, ističe Zdravković.
Pozivajući se na podatke CIA za sredinu prošle godine, od 18,7 miliona ljudi u regionu 7,3 miliona su Srbi, 5,2 miliona Albanci i 2,3 miliona Bošnjaci, ali „u toj brojčanoj ravnopravnosti postoji neravnopravnost u politici i drugim odnosima“.
Superiorna Srbija
„Što se tiče onoga što je ovde najvažnije, a to su trgovina i investicije, tu je Srbija u superiornoj poziciji u odnosu na sve ove zemlje i područja, iz prostog razloga što je, mereno brojem stanovnika, i najveća ekonomija“, kaže Zdravković za Sputnjik.
U trgovini, Srbija je od izbijanja svetske krize povećala izvoz za samo 9,7 odsto u zemlje-potpisnice CEFTA sporazuma, dok je u periodu od 2008. do 2016. godine ukupan izvoz povećan čak za 80 odsto, ističe Zdravković.
Pri skromnom rastu uvoza od 11,7 odsto, uvoz iz ovih zemalja je upravo smanjen za isti procenat, čime je Srbija povećala suficit sa 1,3 na 1,6 milijardi evra, što je „posledica siromaštva i pada tražnje u Srbiji koji su oborili vrednost uvoza iz ovih zemalja“.
Zdravković ističe da i kad je reč o investicijama „Srbija opet stoji superiorno“, isključivo zahvaljujući investicijama Telekoma Srbije i Naftne industrije Srbije u Republiku Srpsku i Crnu Goru.
Albanija i Makedonija umesto Kine i Rusije
„Što se tiče carinske unije, ona bi bila isključivo na štetu srpsko-ruskih i srpsko-kineskih odnosa. Iskustvo i CEFTA i Sporazuma o slobodnoj trgovini (SSP) kada su kreirane dinamičke carinske stope pokazuje da su one pravljene na štetu Srbije i bez vođenja računa o interesima proizvođača u Srbiji“, kaže Zdravković.
On dodaje da je kod sklapanja CEFTA sporazuma bio jako mali broj srpskih proizvoda koji je na duži rok zaštićen, dok su sve zemlje štitile koliko su mogle svoju proizvodnju. Slično je bilo i sa SSP-om, kad je Srbija mnogo brže spustila svoje carinske stope nego što je bilo ko drugi.
„U tom smislu, Srbija je u asimetričnoj poziciji u odnosu na zemlje i teritoriju u okruženju jer je ona izvoznik, dok su ove zemlje uvoznici hrane. Srbiji je u interesu da zaštiti svoju proizvodnju, dok je ovim zemljama u interesu da dođu do prehrambenih proizvoda što jeftinije. I ta asimetrija je osnovni uzrok što neka buduća carinska unija nije moguća“, kaže Zdravković.
Šta će biti sa sporazumom sa Moskvom?
Prema njegovom mišljenju, u budućnosti, ukoliko bi se stvarala carinska unija, srpski proizvođači bi imali štetu u odnosima sa Rusijom, gde je u prethodnih osam godina, za razliku od odnosa stagnacije sa zemljama CEFTA, srpski izvoz poljoprivrednih proizvoda eksplodirao.
Knežević, s druge strane, smatra da formiranjem carinske unije na Zapadnom Balkanu Srbija ne bi ostala bez povlastica na ruskom tržištu, ali da druge zemlje koje bi stupile u carinsku uniju ne bi automatski dobile povlastice koje naša zemlja uživa.
„Ne verujem da bi mogao da se ugrozi izvoz Srbije na tržište Rusije zato što mi imamo vrlo čvrst ugovor, i tačno se zna šta mi možemo i po kojim carinskim stopama da izvozimo u Rusiju i takođe, po tom sporazumu, šta Rusija izvozi na tržište Srbije. Tačno se zna šta se smatra proizvodom Srbije, tako da se i po sporazumu CEFTA proizvod smatra proizvedenim u Srbiji ako je 50 odsto robe u finalnom proizvodu proizvedeno u Srbiji“, objašnjava Knežević.
