Seminar „Delatnost Ruske Federacije na teritoriji Republike Srbije u okviru pružanja podrške u socijalno-ekonomskom razvoju“ prvi je takve vrste održan u Srbiji u nameri da se dâ sveukupan prikaz razvojne pomoći koju je Ruska Federacija pružila našoj zemlji.
Do 2010. Rusija je bila primalac međunarodne pomoći, a od te godine postala je davalac. Prema rečima Leonida Makurova iz ruske federalne agencije „Rosotrudničestvo“, preko koje Rusija pruža međunarodnu razvojnu pomoć, ruska država rešila je da postane donator kako bi pratila svetske tokove i uključila se u promovisanje održivog razvoja nerazvijenih zemalja i područja, borbu protiv klimatskih promena i rešavanje problema siromaštva širom sveta.
„’Rosotrudničestvo‘ bavi se pripremom i organizacijom raznih programa na bilateralnom nivou i u saradnji sa međunarodnim organizacijama. Proces organizacije još nije razrađen do najvišeg nivoa, ali radimo na unapređenju planiranja, praćenja i evaluacije programa“, rekao je Makurov.
Šef trgovinskog predstavništva Ruske Federacije u Srbiji Andrej Hripunov rekao je da se Srbija nalazi među prvih deset korisnika ruske razvojne pomoći. Ona se tu nalazi već godinama, tako da se naša zemlja, prema Hripunovljevim rečima, može smatrati za tradicionalnog korisnika ove pomoći. Ona je do sada iznosila 27 miliona dolara.
Srbija od Rusije prima razvojnu pomoć najviše u oblastima trgovine, obrazovanja, vanrednih situacija i poljoprivrede. U periodu 2014—2016, u Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu uloženo je 14,47 miliona dolara, a za realizaciju programa čišćenja Srbije od neeksplodiranih bombi Rusija je u periodu 2008—2015. izdvojila 58,61 miliona dolara. Za 2016. suma izdvojena u te svrhe iznosi 7,46 miliona dolara.
„Sporazum o slobodnoj trgovini igra pozitivnu ulogu“, naglasio je Hripunov, „On daje mogućnost ne samo za slobodnu trgovinu, već je podsticaj za investicije. Mnoge kompanije iz Evrope dolaze u Srbiju i otvaraju ovde fabrike zbog Sporazuma o slobodnoj trgovini. U okviru saradnje sa međunarodnim organizacijama, Ruska Federacija izdvaja 25 miliona dolara za saradnju sa UN. Veliku ulogu ima i privatni sektor. Ovde radi veliki broj ruskih kompanija. Investicije u Srbiju dostigle su tri milijarde dolara. Već se razgovara o ’Galenici‘, a nadam se da ćemo uskoro imati i treću rusku banku.“
Kompanije poput ’NIS — Gaspromnjeft‘ ili Ruskih državnih železnica ulažu znatna sredstva u razvoj sporta, obrazovanja, kulture i lokalnih zajednica u Srbiji. Direktor direkcije za spoljne veze i odnose sa državnim organima u inostranstvu Jevgenij Meteljev kaže da socijalna odgovornost postoji u svim strukturama i u svim zemljama.
„Mogu da istaknem da politika NIS-a nema privremeni karakter. Mi imamo sveobuhvatan pristup razvoju srpskog društva. Imamo programe razvoja srpskog sporta, obrazovanja i pružamo podršku razvoju 11 srpskih opština. Ima jako mnogo akcija u koje smo do sada investirali oko 57 miliona evra“, kaže Meteljev.
Poslednja akcija „NIS — Gaspromnjefta“ je finansiranje ukrašavanja centralne kupole Hrama Svetog Save u iznosu od četiri miliona evra.
Rusija je od ove godine Srbiji počela da pruža pomoć i preko Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Sa ovom specijalizovanom organizacijom UN, koja se bavi pružanjem razvojne pomoći širom sveta, Rusija je potpisala ugovor o saradnji prošle godine, kaže predstavnica UNDP- u Srbiji Stiljana Nedera.
U Srbiji, Rusija i UNDP sarađuju na projektu poljoprivrede i razvoja seoskih područja Srbije. Vrednost projekta je milion i po dolara i trajaće do 2019. Cilj ovog projekata je unapređenje srpskog agro-industrijskog sektora, unapređenje pristupa stranim tržištima, kao i stvaranje povoljnog okruženja za razvoj agronomskog biznisa.
