Kriptovaluta je reč koja se sve češće čuje u stručnim, bankarskim krugovima, ali i među mladima koji žele da otkriju nešto novo, a pre svega — da zarade. Iako su se pojavile pre osam godina, kriptovalute sa sobom nose veo tajne, a glavno pitanje koje ih prati je da li su pretnja oficijelnim valutama, dolaru, evru i da li će preuzeti primat u međunarodnoj trgovini.
Sagovornici „Energije Sputnjika“ kažu da je trenutni uticaj kriptovaluta na globalna dešavanja veoma mali. Međutim, postoje različita razmišljanja o njegovoj budućnosti, ocenjuje docent dr Dušan Barać sa katedre za elektronsko poslovanje Fakulteta organizacionih nauka.
„U Kini su pre nekoliko meseci prilično pooštrili zakone. Veliki broj investitora je odlučio da kupuje kriptovalute. Slično se dešava i u Americi. Kad je došao Tramp plašili su se šta će biti sa dolarom, pa su kupovali kriptovalute. Međutim, prema podacima Centralne banke Velike Britanije, kriptovalute na promet utiču sa 0,001 odsto, njihov uticaj je trenutno zanemarljiv, ali ne znači da će tako i ostati“, kaže Barać.
Plašeći se uticaja imaginarnih valuta, Ujedinjeni Arapski Emirati imaju nameru da zabrane korišćenje bitkojna i drugih kriptovaluta. Ipak, profesor Visoke škole za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo dr Vojkan Vasković kaže da ne postoji opasnost da ove valute preuzmu glavnu ulogu u međunarodnim plaćanjima.
„Bitkojn ima ograničenje od 21 milion koji može da se generiše iz softvera koji se koristi za tu kriptovalutu. Do danas je generisano oko 14 miliona, što je pandan vrednosti od 14 milijardi dolara. Kad uzmete u obzir da je u svetu generisano oko 700.000 milijardi realnog novca, ova cifra je ispod nivoa statističke greške, tako da to ne može da ima neki značajniji uticaj na realnu ekonomiju“, kaže profesor Vasković.
Da li je prednost ili mana bitkojna to što je decentralizovan, što nijedna institucija svojim merama ne može da utiče na njegovu vrednost? Cena ponude i potražnje za ovom, najpoznatijom kriptovalutom, varira. Trenutno je oko 1.050 dolara, a postoje prognoze da će do kraja godine da poraste za šest stotina. Pored toga što se kupuje na internetu, bitkojn je u Srbiji moguće kupiti u čak osam menjačnica, na dva bankomata u Beogradu i jednom u Novom Sadu. Docent Barać kaže da se u kupovinu ne treba upuštati bez dobre pripreme.
„Kod nas postoji mit kako pojedini Srbi zarađuju učešćem na mreži bitkojna. Na njoj se učestvuje priključivanjem hardverske infrastrukture, jednog ili više računara, pa mnogi misle da bi onaj ko kupi sto hiljada računara mogao da ima jak uticaj na vrednost bitkojna, međutim, ta mreža je sada toliko velika da nijedna institucija na može na taj način da utiče na cenu u Srbiji. Moj prijatelj je nedavno sedam dana neprekidno držao uključen računar, davao određenu snagu sa svog računara, ’rudario‘, kako se to kaže, a zaradio je 0,5 dolara“, kaže Barać.
Njegov kolega profesor Vasković dodaje da virtuelni novac funkcioniše na internetu, ali je najvažnije da valuta funkcioniše i u realnom okruženju. Banke intenzivno rade na analizi ovog poslovanja, reč je o četiri velike evropske banke. Oni zapravo rade na razvoju sopstvene „valute“ po toj tehnologiji, kaže on.
„Ali banka mora da vodi računa da taj elektronski novac funkcioniše mimo globalne informatičke mreže. Kada obavite transakciju bitkojnom, ona je tek posle 10 minuta validna. Dakle, vi prodate robu, a onda čekate validaciju transakcije od najmanje tri čvora u mreži i tek tada ste zapravo platili. Zamislite kako bi izgledalo da u samoposluzi platite bitkojnom i čekate validaciju deset minuta. Bilo bi to pomalo neprijatno“, primećuje profesor Vasković.
Kriptovalute, kojih ima čak dve stotine, zvanično se korisite kao novac, međutim novac koji je generisan od strane softvera može da se koristi samo za razmenu dobara, ali ne može da se nazove valutom, jer ne ispunjava sve kriterijume, objašnjavaju sagovornici „Energije Sputnjika“ i dodaju da na Zapadu zakon kriptovalute ne tretira kao valute već kao „komoditi“ robu sa dodatom vrednošću.
Dakle, ako je zapisano na internetu koliko „novca“ imamo i koliko možemo da potrošimo, ne znači da smo bogati. Ni papirni novac ne vredi ništa sam po sebi već mu vrednost nastaje na tržištu, odnosno u percepciji ljudi da on nešto vredi.
