Prema podacima Narodne banke Srbije, štednja u dinarima je prošle godine iz meseca u mesec beležila rast i do novembra je u banke položeno 49,5 milijardi dinara, što je za milijardu više nego šest meseci ranije, a tri puta više nego pre tri godine.
Najveća suma dinarske štednje, gotovo 18,5 milijardi, bila je oročena na godinu dana. Naravno, glavni razlog za sve veće uloge u domaćoj valuti bila je kamata. Tako je na uloge oročene na godinu dana iznosila 4,5 odsto, za razliku od one na štednju u evrima koja je oročena na 12 meseci bila skromnih 0,26 odsto.
Sada će, međutim, kamate na dinarske uloge oročene na tri meseca umesto tri, iznositi dva odsto, a oni na pola godine umesto 3,5 odsto biće manje za ceo procentni poen. Toliko će biti i smanjena kamata na dinarsku štednju oročenu na godinu dana i umesto 4,5 odsto biće 3,5 odsto. Oni koji su oročili štednju na 36 meseci sa kamatom od pet odsto, od polovine januara dobijaće kamatu, takođe, za procentni poen manje.
Da li banke imaju i previše novca, tako da im je štednja postala samo trošak? Komentarišući najnovija kretanja, profesor na Beogradskoj bankarskoj ekonomiji Zoran Grubišić za Sputnjik objašnjava da je to posledica makroekonomske stabilnosti koju imamo.
„Prvo imamo nisku referentnu kamatnu stopu već duži period. Mislim da je to jedan od osnovnih razloga. Očekivanja su da bi još mogla dodatno blago da se spusti, a očekivanja su u ekonomiji jako bitna“, konstatovao je Grubišić.
Imamo, napominje on, održivu makroekonomsku stabilnost. To znači nisku i stabilnu inflaciju već skoro tri godine, a očekivanja Narodne banke Srbije su, kako je dodao, da bi ona mogla biti još i niža za jedan procentni poen.
On dalje zaključuje da kao posledicu toga imamo stabilan devizni kurs, fiskalnu ravnotežu, a budžetski deficit je smanjen i u okviru smo dogovorenog u aranžmanu sa MMF-om. Uz to je zaustavljen trend porasta javnog duga, navodi profesor Bankarske akademije.
„Sve to čini da premija na rizik zemlje polako pada i banke su sve to ukalkulisale, kao i očekivanja. Zato su kamatne stope na dinare niže. Kao posledica toga i država se malo povoljnije zadužuje u dinarima kroz trezorske zapise, što je takođe bitan signal“, naglasio je Grubišić.
Na pitanje da li smanjenje kamata uticati da građani odustanu od štednje u dinarima, on je mišljenja da neće i napominje da je referentna kamatna stopa kod nas četiri odsto, za razliku od one u evrozoni koja je blizu nule.
„Znači i dalje postoji solidna razlika i stabilan devizni kurs tako da ne možemo pričati da će se kod dinarske štednje plaćati takozvana ležarina kao što se plaća u nekim razvijenim zemljama Zapadne Evrope. Nema govora o kamatnim stopama oko nule ili čak i negativnim, tako da mi se čini da će se ta štednja u dinarima održavati, jer i nema puno alternativnih mogućnosti“, zaključio je Grubišić. On je, čak mišljenja da dinarska štednja može da zadrži i trend rasta, doduše ne kao ranije.