Da je đavo odneo šalu, priznao je i predsednik Evropske centralne banke (ECB). Mario Dragi je ovih dana izjavio da je „Evropa izložena opasnosti od trajne ekonomske štete koju je izazvala slaba produktivnost i niski privredni rast“.
Do sada su takva upozorenja dolazila uglavnom od strane kritičara mera koje je preduzimala evrozona. Ovoga puta su ona stigla sa zvaničnog i najpozvanijeg mesta. Dragi je ocenio da sama monetarna politika ne može da okonča ekonomske probleme. Dalje odlaganje strukturnih reformi, kaže on, imaće previsoku cenu.
Drugim rečima, do sada preduzeto nije dalo nikakav rezultat. Kako bi podstakla kreditiranje u evrozoni, ECB je prvo stavila veliku količinu jeftinih zajmova na raspolaganje bankama pod uslovom da ih odobravaju kao kredit za privredu i i domaćinstva. Zatim je marta prošle godine krenula s programom velike kupovine aktiva, poznatog kao kvantitativno labavljenje. Svakog meseca je sa 60 milijardi evra mesečno otkupljivala državne obveznice članica evrozone u nameri da sredstva budu upumpana u privredu, podstičući njen rast. I opet mršavo.
Upumpavali milijarde, dobili deflaciju
Ove godine su ta sredstva povećana za trećinu, na 80 milijardi evra mesečno, s tim da je deo novca opredeljen za otkup korporativnih obveznica. To je bio manevar u nepoznato. Ponadali su se da će kompanije iskoristiti novac za ulaganje, čime bi podstakle rast, otvarale nova radna mesta i pogurale cene naviše. Prvi rezultati opet ne obećavaju.
Prema podacima Evrostata inflacija je i u maju ostala u negativnoj zoni. Svi pokušaji ECB da je vrati na dva odsto, što se smatra zdravim nivoom za privredni rast, ostali su samo pokušaji.
Sputnjikov sagovornik Miroslav Jovanović sa Instituta za globalne studije Univerziteta u Ženevi smatra da je Evropi potrebno povećanje potrošnje. Svi dosadašnji modeli oživljavanja evropske privrede bili su zasnovani na stezanju kaiša i propali su.
„Hanjrih Bruning je bio nemački kancelar 1930. godine, koji je ekonomiji koja je bila u depresiji stegao kaiš i svi znamo kako se to završilo. Celokupna evropska privreda, uz izuzetak Nemačke, sada je u depresiji i svuda se steže kaiš. Nije ni čudo što raznorazni pokreti, koji mnogima nisu po volji, bujaju kao otpor svemu tome", upozorava Jovanović.
Po njegovoj oceni, devetnaestočlana evrozona je „u sporom, ali jako vidljivom raspadu“.
„Prvo su pokušali upumpavanje 60 milijardi evra mesečno kupovinom državnih obveznica, ne bi li podstakli privredu. Pošto nije išlo, sada su podigli sumu na 80 milijardi mesečno. Koji je rezultat? Sve više novca ulazi u bankarski sistem, ali nema privrednog rasta. To ne odlazi u preduzeća da se ulaže u obrtna sredstva, zapošljavaju ljudi i nešto proizvodi, već u bankarski sektor“, konstatuje Jovanović.
On, uz to, upozorava da bankari kupuju obveznice SAD zbog veće kamate, a ne država u Evropi. Taj model je propao, kategoričan je on.
Sadašnjoj situaciji se, kaže, ne vidi kraj, „pogotovo ne dobar kraj“. On smatra da se velika kriza poput one koja je krenula 2007. već događa, o čemu svedoče protesti u Francuskoj.
„Nema zapošljavanja, navala izbeglica iz muslimanskog sveta je dodatni pritisak na nezaposlene i kriza se sa ekonomske preliva u društvenu i sada je nepoznanica kakav to može da ima kraj. Za sada nema pozitivnih nagoveštaja, naprotiv“, izričit je Jovanović.
Spas sa neba
On smatra da je sada mnogo potrebnije i bolje da Evropska centralna banka svakom građaninu evrozone pokloni na ruke hiljadu, tri hiljade evra, „kao poklon s neba“. Pa i veći iznos. Možda ne odjednom, već u toku godine-dve dana, u više rata. Time bi ljudi platili struju, kupili knjige, otišli u restoran, kupili odeću, otišli na godišnji odmor deset, a ne pet dana… Taj novac bi, kako objašnjava, ušao u privredne tokove i pokrenuo aktivnost.
Da striktna štednja nije opravdala očekivanja praktično su priznali i čelnici centralnih banaka u Evropi kada su obznanili da ozbiljno razmišljaju upravo o „novcu iz helikoptera“. Tako nazvan koncept prvi je ponudio ekonomista Milton Fridman 1969. godine. Prema jednom od njegovih modela svim građanima EU bi bio podeljen isti novčani iznos.
Kako cene robe i usluga padaju, poslodavci više ne mogu da održe ne samo plate na istom nivou, nego ni radna mesta. Otuda ideja da se pribegne „bacanju novca iz helikoptera“, koju je pre mesec dana ponovno aktuelizovao bivši šef britanskog Zavoda za finansijske usluge, Ader Tarner. Čelnik ECB Dragi je pre toga i sam izrazio zanimanje za taj, kako je rekao, zanimljiv koncept.
„Nalazimo se u toliko dubokoj deflacijskoj zamci da bi trebalo da razmislimo o novcu iz helikoptera“, ocenio je Tarner. To, kako je rekao, ne treba smatrati ludom idejom, ali ni lekom za sve bolesti.
Od tada je prošlo mesec dana. Francuzi više nisu mogli da čekaju, izašli su na ulice.
