Još od raspada bivše Jugoslavije, Balkan se pokazao kao idealno mesto za odlaganje „političkog škarta“, pa su tako isluženi političari, bez kredibiliteta u svojim zemljama, dobijali funkcije „visokih predstavnika“ i kojekakvih posrednika u mirovnim pregovorima.
Krajem prošlog veka, kad su okončani ratovi za jugoslovensko nasleđe, činilo se da su se eks-Jugosloveni, ako ništa drugo, otarasili isluženih političara sa Zapada. Međutim, prevarili smo se. Ne samo da su bivši još aktuelni na Balkanu, nego su se „povampirili“ i bivši-bivši, oni koji su odavno završili i karijeru u našem regionu.
Bezobrazan, mrtav i beo
U poslednjih mesec dana imamo pravu poplavu zapadnih bivših-bivših koji gotovo svakodnevno nešto smatraju i ukazuju, ne bi li nam svojim „dobronamernim“ savetima pomogli da rešimo sve naše balkanske probleme. Kao da nisu doprineli da oni i nastanu.
Slično kao u sportskim pričama iz serije „Kucamo na vrata zaboravljenih asova“, ovih dana smo se prisetili najozloglašenijeg visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu Pedija Ešdauna koji je savetovao EU da se pridruži američkim sankcijama protiv Milorada Dodika.
Za neupućene, Ešdaun je bio visoki predstavnik za BiH od 2002. do 2006. godine i ostao je poznat kao „kolonijalni guverner“ za čijeg je mandata najžešće prekrajan Dejtonski sporazum. Sam Ešdaun, tada lider raspalih britanskih liberala, dobio je međunarodnu funkciju u Bosni u vreme kad su i on i njegova stranka bili politički mrtvaci u Velikoj Britaniji.
Sve to mu nije smetalo da kao oživeli „politički zombi“ iz Velike Britanije, zemlje na izlaznim vratima EU, savetuje Uniju da se priključi sankcijama protiv Dodika.
Kosovo — deponija „političkih mrtvaca“
U suštinskom smislu, uticaj političkih živih mrtvaca najveći je na Kosovu. A u poslednjih mesec dana imali smo, jezikom horor filmova, najveći izlazak političkih zombija iz grobova.
Prvo smo imali „režisera Račka“ Vilijema Vokera, nižerazrednog američkog diplomatu, koji je prilikom dizanja njegovog spomenika dao sebi za pravo da „kadrira po Kosovu“ ocenivši da je prošlo vreme aktuelnog predsednika Hašima Tačija, inače njegovog saborca iz OVK dana.
Još jedan od „zaboravljenih asova“ kojih smo se prisetili ovih dana je i Marti Ahtisari, bivši predsednik Finske i specijalni izaslanik UN za pregovore o statusu Kosova, koji se danas, deset godina posle propalih pregovora, pojavljuje kao specijalni savetnik Hašima Tačija.
U igranku političkih mrtvaca na Kosovu uključili su se i široj javnosti manje poznati likovi poput republikanskog kongresmena Dejna Rorebahera koji je navodnim pismom predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću predložio razmenu teritorija. Pomenuti kongresmen se tokom ratova devedesetih zalagao za bombardovanje srpskih vojnih snaga na tlu Srbije, pa je čak i kritikovao NATO da nije dovoljno efikasan.
Vorholovska slava i „divljački“ milioni
Osim pomenutog „pokera asova“, ako bismo malo dalje otišli u (blisku) prošlost, iskopali bismo još veću galeriju likova, političkih dinosaurusa, koji se godinama nakon zločina koje su počinili/inspirisali na Balkanu, svako malo vraćaju na mesto zločina.
A šta smo mi bogu zgrešili da nas politički zombiji stalno pohode u poslednjih skoro tri decenije? Razloga je mnogo.
Prvi razlog su već otrcanih vorholovskih 15 minuta slave, a bivši političari koje je svojevremeno ogrejala svetlost reflektora, poput narkomana, ovisni su o medijskoj pažnji i uvek traže još. A trusno područje Balkana je uvek pogodno za još koji minut vorholovske slave.
S tim u vezi, neko ko je u svojoj zemlji odavno nevažan, na Balkanu na kojem je još jak „rajinski mentalitet“ ne samo stanovništva, već i političkih elita, ma koliko bio bivši-bivši, ovde ima iluziju važnosti.
Treći i možda najvažniji razlog neprestanog pohoda političkih zombija na Balkan ogleda se u profitabilnosti povratka „zločinaca na mesto zločina“. Osim što su dobili moć koja im ni po kojem kriterijumu ne pripada dobili su i mogućnost sklapanja koruptivnih poslova sa lokalnim elitama i brzog bogaćenja, kakvo je u zemljama njihovog porekla nezamislivo.
A poslednja invazija zombija sigurno ima veze i sa „bregzitom“ i pobedom Donalda Trampa na američkim izborima koje su izazvale potrese u celom svetu i nakon kojih će se promeniti međunarodni poredak. A u nekom novom svetskom poretku u najavi, vrlo lako bi se moglo desiti da ovaj deo sveta više ne bude pogodno tle za političke mrtvace sa Zapada.
Zato su sad i nagrnuli na Balkan. Možda im je to poslednji put.
